Hipertenzivna kriza je iznenadno i kritično povećanje krvnog pritiska, koje se javlja bez znakova upozorenja a može da dovede do oštećenja organa pa i fatalnog ishoda. Ovo stanje, opasno po život, najčešće nastaje zbog neredovnog uzimanja propisanih lekova za krvni pritisak.

Hipertenzivna kriza je najteža forma hipertenzije (visokog krvnog pritiska) i podrazumeva vrednosti od 180/120 milimetara živinog stuba (mmHg) ili više.

Odnosno, vrednosti veće od 180 mmHg za sistolni (gornji) krvni pritisak i/ili veće od 110 mmHg za dijastolni (donji) pritisak.

Ovako visok krvni pritisak može da ošteti krvne sudove i organe, uključujući srce, mozak, bubrege, oči.

Tokom hipertenzivne krize, srce ne može dovoljno da pumpa krv, što može da dovede do srčanog udara, moždanog udara ili drugih zdravstvenih problema opasnih po život.

 

Postoje dve vrste hipertenzivne krize: Hipertenzivni hitni slučaj (hypertensive emergency) ili hitna hipertenzivna stanja prvog reda hitnosti, kada je krvni pritisak 180/120 mmHg ili više i postoji oštećenje organa opasno po život.

Hipertenzivna hitnost (hypertensive urgency) ili hitna hipertenzivna stanja drugog reda hitnosti kada je krvni pritisak 180/120 mmHg ili više a nema znakova oštećenja organa.

Razlika između ova dva oblika hitnih hipertenzivnih stanja nije u apsolutnim vrednostima krvnog pritiska, već u posledicama i kliničkim manifestacijama.

Simptomi hipertenzivne krize

Vrednosti krvnog pritiska iznad 180/120 mmHg se smatraju opasno visokim, jer predstavljaju veliki rizik od moždanog udarai drugih ozbiljnih stanja koja mogu da dovedu do fatalnog ishoda.

Simptomi hipertenzivne krize mogu da uključuju:

• bol u grudima


• kratak dah i otežano disanje (dispneja)


• zamagljen vid


• jake glavobolje i vrtoglavica


• bol u leđima


• ubrzano lupanje srca


• utrnulost i slabost


• mučnina i povraćanje


• konfuzija


• otežan govor.

Šta dovodi do hipertenzivne krize?

Najčešći uzrok hipertenzivne krize je neredovno uzimanje propisanih lekova za krvni pritisak. Ostali uzroci mogu biti:

• Nagli prestanak upotrebe lekova za krvni pritisak ili srce, uključujući beta blokatore.


• Interakcija lekova


• Tumor nadbubrežne žlezde


• Bolest bubrega


• Endokrini problemi


• Preeklampsija ili eklampsija tokom trudnoće


• Zloupotreba narkotika


• Povreda glave


• tumor mozga

Osim toga, mnogi lekovi mogu da izazovu hipertenzivnu krizu, a među njima su:

• Steroidi


• Antidepresivi


• Ciklosporin - imunosupresivni lek koji se primenjuje kod transplantiranih pacijenata, kako bi usporio imuni sistem i sprečio telo da odbaci presađeni organ.


• Pseudoefedrin - nazalni dekongestiv koji može da pruži privremeno olakšanje kod začepljenog nosa.

Rizične grupe za nastanak hipertenzivne krize

U povećanom riziku od hipertenzivne krize su osobe koje imaju hipertenziju i to naročito:

• Muškarci


• Starije osobe


• Pacijenti koji neredovno uzimaju lekove za krvni pritisak


• Gojazne osobe


• Srčani bolesnici.

 

Visok krvni pritisak kod hipertenzivne krize može da dovede komplikacija opasnih po život, kao što su:

• Plućni edem(nakupljanje tečnosti u plućima)


• Hipertenzivna encefalopatija (otok u mozgu)


• Srčana insuficijencija


• Srčani udar


• Nestabilna angina (bol u grudima)


• Disekcija aorte


• Moždani udar


• Krvarenja u mozgu


• Gubitak pamćenja


• Oštećenje očiju i bubrega


• Gubitak funkcije bubrega

I suviše brzo snižavanje krvnog pritiska može da bude opasno

Hipertenzivna stanja prvog reda hitnosti, odnosno hipertenzivni hitni slučaj, zahteva brzu redukciju vrednosti pritiska (unutar 1-2 sata od nastanka) da bi se zaustavilo oštećenje ciljnih organa, dok kod hipertenzivne hitnosti krvni pritisak može da se snižava sporije, unutar 24 časa.

Cilj lečenja hipertenzivne krize je neposredno snižavanje krvnog pritiska na bezbedan nivo, ali ne isuviše brzo i preterano, kako ne bi došlo do oštećenja vitalnih organa. Prebrzo snižavanje krvnog pritiska, kada nema znakova oštećenja organa, može da dovede do toga organi ne dobijaju dovoljno krvi, te da izazove cerebralnu, koronarnu i renalnu ishemiju, piše Bliczdravlje.

Obično se visok krvni pritisak snižava za 15 do 25 odsto u toku sat ili dva, ali će lekari sniziti krvni pritisak brže ili sporije u zavisnosti od toga koje drugo zdravstveno stanje postoji.

Na primer, ako postoji intrakranijalno krvarenje (krvarenje u mozgu) ili ishemijski moždani udar, lekar će sniziti krvni pritisak za svega 15 odsto tokom prvog sata. Kod osoba sa hipertenzivnom encefalopatijom, krvni pritisak se snižava za 20- 25 odsto tokom prvih nekoliko sati. A, potom se snižava tokom nekoliko sati ili dana.

Međutim, krvni pritisak mora brzo da se snizi u slučaju:

• Disekcije aorte


• Akutnog plućnog edema


• Akutnog koronarnog sindroma.