Neurolog dr Adel Aziz objašnjava da je apatija – gubitak motivacije i smanjen interes za svakodnevne aktivnosti – jedan od najranijih, ali često neprepoznatih znakova demencije, naročito frontotemporalne

"Osoba koja je ranije organizovala druženja ili često zvala prijatelje, jednostavno prestane da pokazuje interes", kaže dr Aziz za Parade.

Takvo ponašanje se često pogrešno tumači kao umor, stidljivost ili želja za samoćom, zbog čega prolazi ispod radara.

Neurolog naglašava da apatija može biti posledica promena u delovima mozga zaduženim za motivaciju, ali i spoljašnjih faktora poput osećaja beznada.

Apatija sama po sebi ne znači nužno da osoba ima demenciju

Osim što može biti rani znak demencije, apatija je takođe povezana sa bržim kognitivnim padom jer ljudi izbegavaju aktivnosti koje održavaju mentalno zdravlje – kao što su druženje, vežbanje i kvalitetan san.

Prema rečima neurologa dr Ketrin Amodeo, apatično ponašanje uključuje gubitak interesovanja za stvari koje su nekada radovale osobu, zanemarivanje lične higijene ili smanjenu brigu o obavezama.

Ipak, kako prenosi Index.hr, ivažno je znati da apatija sama po sebi ne znači nužno da osoba ima demenciju – može biti i znak depresije ili drugih stanja, poput iscrpljenosti i niskog samopouzdanja.

Ako se primete i drugi simptomi poput promena u pamćenju, govoru i raspoloženju, preporučuje se da se obratite lekaru.

"Zaslužujete podršku za svoje mentalno zdravlje", zaključuje dr Amodeo.