Ovaj krpelj prirodno živi u regionima poput Kine, Japana i Južne Koreje, ali se tokom godina proširio na druge kontinente.
Danas se može naći u SAD, Australiji, Novom Zelandu, a sada je zabeležen i u Evropi.
Iako stručnjaci naglašavaju da do sada u Evropi i SAD nisu zabeleženi slučajevi prenosa ozbiljnih bolesti na ljude putem ove vrste, zabrinutost izaziva činjenica da se može razmnožavati bez mužjaka.
Ženke Haemaphysalis longicornis mogu same da polože i do 3.000 jaja, prenosi Mondo, što znači da jedan jedini primerak može da započne celu koloniju. Dr Adem Keskin, jedan od istraživača, upozorava na zabrinjavajuće podatke o brzom širenju ove vrste u Turskoj.
U Aziji je ovaj krpelj povezan sa opasnim virusom SFTSV, koji izazivavisoku temperaturu, a u najtežim slučajevima može da dovede i do smrti.
U laboratorijskim uslovima potvrđeno je i da prenosi druge opasne patogene.
"Može da prenosi i bakterije i parazite koji izazivaju bolesti poput babezioze ili krpeljske rikecioze", upozoravaju naučnici.
Ova vrsta krpelja predstavlja i ozbiljnu pretnju za stoku. Njihovi ugrizi mogu da izazovu bolesti koje dovode do mršavljenja goveda, smanjene proizvodnje mleka, pa čak i pobačaja ili uginuća teladi.
Njegova pojava ugrožava stabilnost stočarstva, naročito u zemljama u kojima poljoprivreda ima ključnu ulogu.
Za sada, većina slučajeva van Azije predstavlja pretnju prvenstveno za životinje.
Krpelj je već pronađen u više od 20 saveznih država SAD, a stručnjaci upozoravaju da klimatske promene dodatno šire njegov potencijalni domet, sada i ka evropskom kontinentu.
Turski naučnici naglašavaju da situacija zahteva hitno praćenje i preduzimanje mera kako bi se ograničilo dalje širenje ove vrste.
Kako zaključuje dr Adem Keskin, prisustvo u Evropi može da predstavlja ozbiljnu opasnost i za ljude i za životinje.
