Kestenje ima manje kalorija i masti, ali je ipak bogato antioksidansima i mineralima.
Prema tome, cenjeni su zbog svoje sveopšte koristi u ishrani.
"Mogu da se koriste u slatkim i slanim jelima ili da jednostavno jedete samo njijh", objašnjava dijetetičarka Barbara Kamp.
"Za razliku od drugih orašastih plodova, kestenje ima puno više vode i vrlo malo masti", kaže Liz Aplegejt s Kalifornijskog univerziteta u Davosu.
S obzirom na to, kestenje ima i manji udeo proteina.
Kestenje je većinom sastavljeno od ugljenih hidrata. Budući da ugljeni hidrati imaju manje kalorija po gramu od masti (4 kalorije naspram 9 kalorija), kestenje je daleko manje kalorično u poređenju s drugim orašastim plodovima.
Pola šoljice kestenja ima samo 175 kalorija, dok recimo pola šoljice badema sadrži čak 414 kalorija.
Bogati antioksidansima
Nedostatak masnoća u kestenju znači da ne pružaju iste kardiovaskularne koristi kao drugi orašasti plodovi, poput visokog udela polinezasićenih i mononezasićenih masti, koje su zdrave za srce.
Ipak, nutritivni profil kestena vredan je pažnje.
U pola šoljice kestenja dobijate pristojne količine mangana, minerala važnog za funkciju ćelija i zdravlje kostiju, kao i bakra koji pomaže telu u stvaranju crvenih krvnih ćelija.
Kestenje takođe sadrži vitamin C, folnu kiselinu, kalijum i 3.6 grama vlakana, što čini 13 odsto dnevne preporučene količine.
Kestenje je bogato antioksidansima, posebno elaginskom kiselinom, koja se takođe nalazi u bobičastom voću, šipku, pekan orasima i orasima.
Elaginska kiselina pripada grupi snažnih biljnih jedinjenja poznatih kao polifenoli.
Istraživanja sugerišu da može da pomogne u kontroli upala, poboljšanju nivoa holesterola te smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2 i nealkoholne masne bolesti jetre.
Pečeni kesteni sadrže više elaginske kiseline od svežih, verovatno zato što toplina uzrokuje hemijsku reakciju koja povećava količinu ovog jedinjenja u plodu.
