Orden Svetog Save drugog reda doktorki Basari uručio je poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije, a na predlog vladike diseldorfskog i cele Nemačke Grigorija i sveštenstva iz Hamburga, što je Sveti arhijerejski sinod SPC prihvatio jednoglasno.

Zahvljajujći se na odlikovanju prof. dr Nadežda Basara je rekla:

- Blagodareći vam iskreno na znamenju koje je simbol naše duhovne i identitetske vertikale jer u svom imenu sabira pravoslavno, svetosavno biće naše, neka mi bude dopušteno da podsetim na nevidljivu nit koja kroz sva vremena povezuje pretke i potomke. Svako ima svoju pripovest u toj vekovnoj niti. Iako je ne vidimo očima nepogrešivo je spoznajemo duhovnim vidom. I ma koliko bile različite, jedno im je zajedničko – večne su i neraskudive. Moju nit ispreda sve što jesam, a ponajviše sam lekar. I tu se, eto, srećemo svakoga dana sveti Sava i ja. Da li čitam tek objavljene naučne digitalne zapise sa ekrana ili knjiga koje je prevodio i dopisivao sveti Sava, jednako me istom uče: “Da čovek čoveku nije vuk”, kako stari Latini misle, već da je: “Čovek čoveku lek”, kako nas je prvi srpski prosvetitelj zavetovao. Mi biramo šta ćemo drugom čoveku biti i taj izbor nas određuje, definiše naš odnos prem asvemu – u profesiji, do vere ili nevere, u savesti – do čojstva ili nečoveštva. Odavno sam izabrala da hodam Savinim putem jer „drugog puta i neima“, kazaće pesnik. „U početku“, veli Novi zavet. Na početku nas, beše Savina reč. Ona reč iz Hilandarskog medicinskog kodeksa koja kaže: „Lekar ne sme da bude lakom na novac i da ga to rukovodi pri lečenju bolesnika, nego ljubav prema čoveku kome je pozvan da pomogne“ – rekla je prof. dr Basara nakon što je u ruke uzela orden Svetog Save.

Moj orden stajaće pored đedovog Ordena Svetog Save

Ona nit koja povezuje pretke i potomke, isijava sada i ovde posebnom svetlošću za mene i moju porodicu, istakla je prof. dr Nadžda Basara.

- Postoji mesto na kom čuvam nasleđe koje primih kao blagoslov od predaka i koje kao zavet prenosim sinovima i kćerima. Na tom mestu čuvam svoj venčani prsten, pramenje kose u vosku sa krštenja moje dece, čuvam sećanje na stradanje u Jasenovačkim logorima mnogočlane porodice suprugovog čukundede Danila Basare, predanja iz Crne Gore o popu Ivi, mom čukunđedu. Tu su požutela pisma iz Balkanskih i iz Velikog rata mog pradede, advokata i sudije Đura Ivovića. To je moja nit i na njoj čukundeda pop Ivo, pređeda Đura, pa deda Jovan, koji je u ovom danu kada primam znamenje, ima posebno mesto u tradiciji mog porodičnog nasleđa. Jer tu, gde ponosno čuvam orden Svetog Save mog đeda Jovana Ivovića, profesora istorije i književnosti, koji će pred kraj Drugog svetskog rata, glavom platiti vernost kralju i otadžbini, tu, pored njegovog, stajaće i ovaj Orden Svetog Save koji me danas grli oko vrata. On je moj odgovor na Njegoševo pitanje koje sebi i drugima postavlja vladika Danilo: „Sada imam sa čim izać pred potomke i pred pretke“.

Humanost koju pokazuje prof. dr Nadežda Basara u lečenju pacijenata sa najtežim hematološkim i onkološkim oboljenjima pokazala se nemerljivom, u ljudskom i u finansijskom pogledu. Odričući se šefovskog dodatka i provizije za privatne pacijente koji dolaze iz Srbije, na uštrb svoje porodice, i ubacivanjem srpskih pacijenata kojima nije bilo leka u svetske studije za nove lekove, ne samo da im je spasila život, već im je uštedela ogroman novac. Skromna U Hristu, blagodarim Vašoj Svetosti Patrijarhu srpskom Porfiriju, preosvećenom vladiki Grigoriju, monaštvu i sveštenstvu naše svete Svete pravoslavne crkve, verujućem narodu, uz zavet - da jedini pravi put Svetoga Save, jeste i biće.

Najveća humanistkinja Srbije u 21. veku

Zbog ljubavi, požrtvovanja i humanosti koje pruža srpskim pacijentima, srpski narod je smatra ikonom medicine, a odricanja u korist teško obolelih pacijenata iz Srbije, učinili su je najvećom humanistkinjom Srbije u 21 veku.

Prof. dr Nadežda Basara je jedina savremena doktorka koja je našla svoje mesto u enciklopediji – „Izuzetne žene Srbije 20. i 21. veka". Kako je nekoliko puta sama istakla, reči Zorice Kasalice, generala MUP-a Srbije iz 2004. godine: "Vi ste potrebni ovoj zemlji i Srbija Vas se nikad odreći neće", ulile su joj još veću snagu u borbi za život svakog srpskog pacijenta.

Impresivna biografija

Njeno ime je među najcenjenijim u svetskim krugovima hematologije, onkologije i transplantacije matičnih ćelija. Direktor je lekarima interne medicine na nastavnoj bolnici Univerziteta u Kilu, u Flensburgu, rukovodi projektom šest ujedinjenih onkoloških bolnica sa severa Nemačke, ispituje studente kao predsednik komisija na završnom ispitu iz medicine na Univerzitetu u Kilu, mentor je doktorantima, a ispituje i lekare na specijalističkom ispitu iz hemato-onkologije.

Gostujući je profesor na Medicinskim fakultetima u Beogradu i Nišu. Objavila je 125 naučnih radova iz medicine u najviše vrednovanim svetskim naučnim časopisima. Njene naučne radove su drugi svetski naučnici citirali više od 5.000 puta.

Jedina je doktorka pravoslavne vere u svetu koja je postavljena na direktorsku poziciju u jednoj katoličkoj bolnici. I to nije sve - jedina je doktorka sa Balkana i iz Jugoistočne Evrope koja nije rođena, nije se školovala i živela do svoje 40. godine u Evropskoj uniji, a dobila je titulu nemačkog profesora medicine.

Doktorka Basra je rođena 1957. u Beogradu, gde se i školovala, diplomirala, magistrirala, doktorirala i radila kao načelnik funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije. U Beogradu je i specijalizirala kliničku farmakologiju, dok je po dolasku na rad u Nemačku 1997, specijalizirala i internu medicinu i subspecijalizirala hemato-onkologiju. Vrlo brzo postaje docent na Univerzitetu u Majncu, a potom profesor na Univerzitetu u Leipzigu.

Lečila je više od 1.000 pacijenata sa Balkana

Uža specijanost su joj matične ćelije i njihova transplantacija. U poslednjih deset godina uspešnost preživljavanja pacijenata, dve godine posle transplantacije matičnih ćelija, kod dr Basare je najviša u svetu - čak 88 odsto.

Obavila je od 1997. ukupno 2.300 alogenih i autologih transplantacija matičnih ćelija. Izuzetno je uspešna u lečenju svih malignih i nemalignih bolesti i dosad je lečila više od 50.000 onkoloških i hematoloških pacijenata, od toga preko 1.000 pacijenata iz Srbije.

Doktorka Basara ima tri državljanstva, a nemačko je dobila 2004. godine. Pacijenti iz Crne Gore je predlažu za crnogorsko drzavljansvo, i 2012. ga i dobija. Na predlog studenata medicine Univerziteta u Beogradu, na Sretenje 2014. dobija Zlatnu medalju za zasluge u medicini od predsednika Srbije, a za iste zasluge 2019. dobija nagradu od predsednika Crne Gore.

Podrška porodice je najvažnija

Svaki poslovni, ali i privatni korak u životu doktorke Basara podrazumeva podršku porodice, posebno supruga Branislava, mašinskog inženjera i GMP- experta, njenog i bolnice Malteser St. Franziskus dugogodišnjeg PR-a za balkanske zemlje. Srećna je, kaže, što uz sebe ima svoju studentsku ljubav.

– Moja drugarica koja je inače renomirani lekar, reumatolog i fizijatar najbolje je to opisala: „Imala si sreću što si za životnog partnera izabrala nekoga kao što je Bane. Empatičnog, odanog, istrajnog čoveka, a pre svega izuzetetnog oca“ – rekla je svojevremeno prof. dr Basara za „Blic ženu“ i dodala da bez njegove podrške ne bi bila tu gde jeste.

Izuzetno je ponosna na sina Vukašina, koji je sa 13 godina u Nemačku doneo čak dve zlatne medalje s vaterpolo prvenstava Jugoslavije za pionire, kao i na ćerku Miljanu, koja je ponela izuzetan muzički talenat i u Nemačkoj osvojila mnoga prva mesta na takmičenjima u klaviru.

Sin Vukašin je danas elektroinženjer i rukovodilac projekata razvoda električne energije u Nemačkoj, a sa Aleksandrom, magistrom ekonomije u privredi, ima sina Viktora i ćerku Elenu. Ćerka Miljana je magistar psihologije i psihoonkolog, a od ove godine i psihoterapeut. Predhodno je završila i Muzičku akademiju - odsek klavir.

– S decom se viđamo jednom mesečno i unapred planiramo druženja za celu godinu. Obavezno smo za slavu, Božić, Uskrs i rođendane zajedno. Osim toga, zajedno provodimo godišnji odmor, tako da učestvujemo u odrastanju naših unuka – otkrila je doktorka Basara za „Blic ženu“.