Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Hristovog vaznesenja - Spasovdan. Spasovdan je i slava Beograda, i biće obeležena liturgijom, litijom i svečanim programom. Ove godine, obeležavanje slave počinje u 9 sati, svetom patrijaraškom liturgijom u hramu Vaznesenja Gospodnjeg.
Spasovdan se proslavlja u znak sećanja na dan kada se Isus poslednji put javio učenicima i tom prilikom im je zapovedio da po svetu propovedaju jevanđelje. Zatim se, na Maslinskoj gori, naočigled svih uzneo se na nebo, čime je završio svoje delo spasenja. Njegovi učenici su prenosili Hristovu veru svetom i spasavali u veri, odakle i naziv praznika.
Spasovdan je pokretnog datuma i uvek se obeležava u četvrtak, četrdeseti dan po Vaskrsu.
Dušanov zakonik usvojen je na Spasovdan 1349. godine, na isti praznik i dopunjen pet godina kasnije.
Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava, ali i zavetina za čitavo selo.
Danas se, prema običaju, ne rade teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema narodnom verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Beograd slavi Spasovdan kao svoju slavu od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine gradu dao status prestonice.
