Zbog nelegalnog rada, Inspekcija socijalne zaštite nedavno je zatvorila je jedan dom za stare u Beogradu, a do sada je zatvoreno 157 privatnih domova.

U resornom ministarstvu upozoravaju gradjane da dobro provere da li dom koji su odabrali ima licencu a kakvi su uslovi u domovima nedavno su opisali stručnjaci za „Puls Srbije“ Kurir TV.

– Kada čujete da je zatvoreno 157 domova, zvuči kao da se to desilo prošle nedelje, ali realnost je drugačija, ovi podaci obuhvataju više godina unazad, možda i 15, i mnogi domovi su više puta dobijali rešenja o zabrani rada – istakao je tom prilikom Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih domova za stare, dodajući da zakon o socijalnoj zaštiti mora važiti podjednako za sve.

Milovanović je naglasio važnost inspekcijskog nadzora, ali je ukazao na potrebu za boljom saradnjom sa inspektorima.

– Ne bojimo se nadzora, ali smatramo da inspektori treba da budu edukativni, da nas usmere i pomognu. Najvažniji ovde nisu ni inspektori ni vlasnici domova, već naši najstariji građani – kazao je.

– Teško je govoriti o kvalitetu usluga kada nemamo dovoljno uvida u stvarno stanje. Ono što znamo jeste da postoji veliki problem sa kapacitetima, posebno za osobe sa demencijom, na čije mesto se čeka i do godinu dana – istakla je

Nadežda Satarić, magistar socijalne politike.

U privatnim domovima, prema njenim rečima, najčešće se žale na nedostatak osoblja, dok je u državnim domovima problem dugotrajno čekanje na slobodno mesto.

– U javnom sektoru, lekar doma postaje izabrani lekar korisnika, dok privatni domovi nemaju takvu mogućnost, pa korisnici dodatno plaćaju zdravstvene usluge – objasnila je. Kako je istakla, cena smeštaja u privatnim domovima počinje od 70.000 dinara mesečno, ali to pokriva samo osnovne usluge poput stanovanja, ishrane i osnovne nege, a sve ostalo se dodatno plaća.

Milovanović je podsetio da je u prošlosti postojala saradnja sa Ministarstvom rada, koja je omogućavala subvencionisani smeštaj socijalno ugroženih u privatnim domovima, ali je taj model ugašen, izrazivši nadu da će se ova praksa obnoviti..

Cene u privatnim domovima za stare u Srbiji u velikoj meri zavise od dodatnih usluga koje nude, atraktivnosti lokacije, veličine soba i ukupnog nivoa komfora. Kako bi privukli i zadržali kvalitetan kadar, vlasnici su primorani da obezbede konkurentne plate. Zanimljivo je da se sve veći broj negovatelja i medicinskih sestara, koji su prethodno radili u inostranstvu, sada vraća u domaći privatni sektor.

– Imamo domove koji su na nivou svetskih standarda, ne samo balkanskih. Cene se kreću od 100.000 do 250.000 dinara, što je značajno jeftinije od cena u Americi, Kanadi ili Nemačkoj – ističe Milovanović.

Međutim, postavlja se pitanje statusa korisnika i njihove platežne moći.

Satarić naglašava da su penzije u inostranstvu znatno veće, što mnogima omogućava luksuzan boravak u ustanovama sličnim hotelima sa pet zvezdica.

Uz to, korisnici ne moraju plaćati stanarinu, komunalne troškove niti zemljišne takse, što čini ovu vrstu smeštaja privlačnom opcijom za one koji imaju finansijsku sigurnost.

Statistika Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, iako nije ažurirana za 2023. godinu, otkriva da u Srbiji postoji oko 20.000 mesta u privatnim i državnim domovima.

Od tog broja, privatni sektor obuhvata nešto više od 10.000 mesta, dok državni sektor nudi približno 9.000.

Iako je popunjenost u ovim ustanovama tokom godine oko 80%, postoji problem s listama čekanja.

– Ljudi čekaju na smeštaj u državnim domovima više od godinu dana jer nemaju svi dovoljno novca za privatne domove – kaže Satarić.

Kvalitet usluga u privatnim domovima često je predmet diskusije.

Milovanović ističe da je većina korisnika zadovoljna, te da je nezadovoljstvo retko i uglavnom vezano za neočekivane troškove zbog pogoršanja zdravstvenog stanja korisnika.

Sagovornici su se složili kako je da je sistemska reforma socijalne zaštite neophodna jer nemamo dovoljno domskih kapaciteta niti sistemski rešeno pitanje integrisane nege, pa je potrebno razviti i dnevne usluge u zajednici, pošto ne žele svi da smeste svoje bližnje u domove, niti je to uvek potrebno.