Odluka o ovom usaglašavanju cena osnovne životne namirnice biće, kako se očekuje, doneta do kraja maja, izjavio je za naš list Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.
On objašnjava da nije reč o poskupljenju nego o usaglašavanju, jer je u nekim delovima Srbije do sada prodavan ispod proizvođačke cene.
U Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija navode da u ovom trenutku ne postoji razlog za zabrinutost građana zbog rasta cena jer, prema njihovim saznanjima, vekna hleba „sava” od brašna „tip 500” u Srbiji ostaje nepromenjena i kreće se u rasponu od 35 do 45 dinara.
– Prema informacijama kojima raspolažemo, korekcija će uslediti samo kod velikih gradskih industrijskih proizvođača u pojedinim delovima zemlje koji su imali najniže cene u rasponu od 25 do 30 dinara. Podsetiću, aktuelna cena hleba u Srbiji je i dalje niža od one koja je uredbom vlade o ograničenju bila na snazi do 31. januara 2019. godine, a koja je propisivala maksimalnu cenu vekne do 46 dinara, što znači da nema nikakvog razloga za paniku, kaže Uroš Kandić, državni sekretar ovog ministarstva. On dodaje, da bi trebalo imati u vidu da se cene na tržištu formiraju slobodno, a u slučaju da dođe do drastičnih poremećaja, država ima mehanizme da reaguje, pogotovo što je reč o jednoj od osnovnih životnih namirnica.
Pralica objašnjava da je u pojedinim delovima Srbije, gde ima mnogo industrijskih proizvođača, došlo do poremećaja na tržištu, jer su se oni međusobno takmičili i snižavali cene ispod proizvođačke, osvajajući na taj način tržište.
– Oni su, na primer, spuštali cenu osnovne vrste hleba, da bi im trgovine prihvatile drugu robu na kojoj su ostvarivali velike zarade poput peciva, specijalnih vrsta upakovanog hleba i sličnih proizvoda – objašnjava Pralica.
Hleb „sava” je tako u tim delovima Srbije bio znatno jeftiniji zbog čega je odluka o korekciji cene i doneta. Proizvođači tvrde da se podiže samo donja cena, a to je neophodno da bi se sačuvala industrija.
Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković navodi da su cene pekarskih proizvoda u prethodnom periodu, posebno peciva već porasle i da nema razloga da se koriguje cena hleba.
– Pekari prave grešku, jer sirovine i energenti nisu poskupeli, zalihe brašna su dovoljne, cena pšenice na svetskom tržištu je stabilna, a mi imamo svoje zalihe. Korekcija na koju se pekari pozivaju jeste poskupljenje za one potrošače koji su do sada plaćali hleb 10 dinara manje. U Nišu nisu ni prihodi isti kao u Beogradu i izjednačavanje cena nema opravdanje – kaže Stanković.
On objašnjava da je u prethodnom periodu došlo do poskupljenja gotovo svih vrsta peciva, a to su proizvodi na kojima pekari najviše zarađuju.
Stanković podseća da je potrošnja hleba u Srbiji, po načinu ishrane, ali i zbog standarda velika i iznosi i do 110 kilograma po stanovniku godišnje. U industrijski razvijenim zemljama potrošnja ove osnovne životne namirnice je upola manja i iznosi 50 kilograma po stanovniku, recimo u Nemačkoj. Kada je reč o ceni osnovne životne namirnice, pekari kažu da je sada na realnom nivou i ne očekuju da će skoro da se koriguje.
– To bi moglo da se dogodi samo u slučaju da dođe do nekog većeg skoka cene brašna u narednom periodu, a ja to ne očekujem , jer ide žetva kada cene inače padaju. Ponuda hleba u našoj zemlji je odlična i odnos cene i kvaliteta je potpuno prihvatljiv. U Bosni i Hercegovini vekna je 72, u Crnoj Gori 85 dinara, a oni nemaju kvalitetniji proizvod, nego samo veće troškove – objašnjava predsednik Unije pekara.
On dodaje da su troškovi za ovu industriju ipak porasli u prethodnom periodu – električna energija za industrijsko pekarstvo, naftni derivati, odnosno biodizel koji koriste vozila za prevoz hleba. Osim toga, više cene imaju i so, kvasac i brašno – zaključuje Pralica.
