Ujedinjene nacije su saopštile da su u svetu, a time i kod nas, cene hrane porasle najbržim tempom u poslednjoj deceniji. Rast ne prestaje 12 meseci uzastopno. Uzrok – pandemija.

Koronavirus je poremetio prozvodnju i transport, i to globalno, pa su za godinu dana žitarice, jestivo ulje, mlečni proizvodi, meso i šećer poskupeli 39,7 odsto.

Rast cena je rezultat obnovljene potražnje u pojedinim zemljama i manje proizvodnje u prethodnom periodu usled uvođenja restrikcija na kretanje ljudi. Ako se tome dodaju i "promene psihologije tržišta" , kako kažu stručnjaci, do koje je došlo usled kovid krize, onda neminovno svi primećujemo nagli skok cene hrane.

Da sve bude interesantnije, cena sirove nafte na svetskom tržištu raste još od oktobra prošle godine. Barel je sa 40 dolara skočio na 70 dolara.

Samo od marta, u zavisnosti od vrste, derivati u Srbiji su poskupeli od pet do devet dinara po litru. I naravno - domino efekat na ostale proizvode bio je neminovan - inflacija je za prvih šest meseci 3,5 odsto.

"Rast cena u Srbiji prati ono što se dešava na svetskom tržištu"


Glavna urednica Magazina Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić ocenjuje da rast cena u Srbiji prati ono što se dešava na svetskom tržištu, pošto je tokom pandemije došlo do skoka cena nafte i hrane.

Dodaje da je nekoliko stvari ukazivalo na to da će cene hrane skočiti i da su upozorenja bila vidljiva već u drugoj polovini prethodne godine.

"Išla su upozorenja, najsiromašnije zemlje će biti najviše pogođene, jer kad skoči cena goriva i skoči cena hrane, to su vitalne stvari koje vas ugrožavaju", objašnjava Nikolićeva.

Dodaje da je do poskupljenja došlo i kod nas i kako kaže, situacija na svetskom tržištu prvo se reflektovala kod nas u skoku cene ulja.

"Pre nekoliko meseci, svi građani su poskupljenje osetili kroz rast cena ulja - zejtina. Prvo su skočile cene zejtina prateći globalne trendova i rast cena sirovina na svetskom tržištu i to se naravno prelilo i kod nas", objašnjava Nikolićeva.

Na rast cena, kaže gošća Oka, utiče nekoliko okolnosti.

"Jedna je da do poskupljenja dolazi tamo gde je nastao poremećaj u ponudi i tražnji - ono čega nema, a drugo je da poskupljuje i nešto prateće, što trgovci procene da može bolje da ide sa nešto većom cenom. Međutim, jedna stvar je realan efekat i realni razlozi za poskupljenje jer su poskupeli proizvodni troškovi ili sirovine, a druga stvar je u očekivanjima i zaradama trgovaca koji koriste svaki momenat da naravno, uzmu više", objašnjava Nikolićeva.

Naša inflacija, koja se kretala na do dva posto, kaže gošća Oka, sada je najnovijim poskupljenjima došla do tri odsto. Kada to pogledate laički, to deluje minimalno, međutim, kad pogledate da je to za trećinu više nego što je bilo, dakle reč je o 30 odsto većoj inflaciji, nego što smo imali pre u strukturi inflacije, 30 odsto veći rast cena nego što smo ga imali ranije.

"Vi ćete to videti u svakoj potrošačkoj korpi, u svim namirnicama koje kupujete da su cene otišle od 10 do 30 posto", kazala je Nikolićeva.

Janjić: Ne očekuju se značajniji padovi cene hrane

Direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić navodi za RTS da je pandemija napravila pometnju na robno-berzanskom tržištu, kako u svetu, tako i kod nas.

"Kod nas su cene nekih osnovnih sirovina kao što su kukuruz ili soja znatno veće nego u svetu i to su imputi koji učestvuju u proizvodnji ostale hrane, pre svega mesa. Cena kukuruza je u odnosu na isti period prošle godine skočila čak 51 odsto, cena soje je skočila za čak 71 odsto u odnosu na isti period prošle godine", navodi Janjić.

Kako kaže, mi smo zavisni od svetskog tržišta i ono što se dešava na svetskom tržištu preslikava se kod nas.

"Tako se i kod nas na tržištu Srbije u junu i julu smirile cene u odnosu na maj", objašnjava Janjić.

Sve ovo se osetilo i na produktnoj berzi, kaže Janjić, jer čim dolazi do većih oscilacija u cenama onda svaka berza beleži veći rast prometa.

"Najveći dobitnici u svemu ovome su oni koji su sačuvali svoju robu, znači onaj proizvođač koji je ostavio svoju robu kod sebe i koji je kasnije mogao da je proda po većim cenama. Međutim, mali broj je takvih, jer ovakave skokove cena niko nije očekivao", objašnjava Janjić.

Objašnjava da svi parametri pokazuju da se ne očekuju neki značajniji padovi cene hrane.

Našim proizvođačima savetuje da budu dobri trgovci, da se dobro informišu, ali i da imaju robu dobrog kvaliteta.

Mićović: Poskupljenja posledica rasta cene nafte u svetu 

Sekretar Udruženja naftnih kompanija Tomislav Mićović naveo je da su poskupljenja posledica rasta cene nafte u svetu.

Objašnjava da se cene nafte ne smiruju, da je juče povećana opet i do sada je cena crnog zlata skočila za dva odsto nakon izveštaja Međunarodne agencije za energiju koja je upozorila na potencijalno manju ponudu nafte.

"Ovo šo se dešava juče i danas je zanimljivo sa obzirom na to da je pre nekoliko dana otkazan sastanak zemalja OPEK-a na kojem je trebalo da se potvrdi povećanje proizvodnje sirove nafte za avgust i do kraja godine. Sastanak nije održan, a obrazloženja nije bilo. Kasnije smo svi shvatili da Ujedinjeni Arapski Emirati zapravo traže veće povećanje za sebe nego za druge zemlje OPEK sporazuma. Međutim, danas je Rojters objavio vest da je ipak došlo do sporazuma, da će on biti zvanično obelodanjen narednih dana i tog momenta je danas cena nafte pala za više od jednog dolara i negde oko 1,5 procenat", objašnjava Mićović.

Objašnjava da je tržište nafte vrlo osetljivo na vesti i očekivanja.

"Kada neko najavi da ćemo iz pandemije izaći sa vrlo brzim scenarijom i on se posle ne realizuje, to je velika opasnost za naftne kompanije, da zatrpaju tržište zapravo robom koja ne treba nikome", objašnjava Mićović.

Objašnjava da u celom ovom periodu je bio veći rast potražnje za sirovom naftom nego što je bila ponuda.

"Zemlje OPEK-a su u startu smanjile  svoju proizvodnju za deset miliona barela na dan i onda su je sukcesivno vraćali vrlo oprezno. Nikad nisu dostizali realnu tražnju tržišta i zbog toga imamo ovaj rast", objašnjava Mićović.