- Najbolje čuvana porodična tajna, tajna o kojoj se nikada ne priča, je nasilje nad starima. Ovaj dekica se danas probudio u hotelu, misleći da je spavao dva dana iako je sinoć stigao, gladan, žedan i tužan. Najlakše je bilo nahraniti ga. I napiti. Skroman je dekica. I tužan. Pretužan. Pobegao je prošle noći iz svoje kuće. Žena mu je umrla pre dve godine, sin se uselio kod njega nakon razvoda. Kupio je deda i sedam ovaca, da bude mir u kući, jer sin ne radi, samo pije. I tuče svog oca. A otac, ovaj mili dekica, pretura po džepovima i govori da ima sve da plati, ali ne i mir. Policija, srpska, kaže da hotel naplati šta ima, a da dedu stavimo na neki! autobus... Centar za socijalni rad ga vraća nasilniku...Mi smo ga ostavili da još malo odmori kod nas, platio, ne platio, bar ima mir. Jedan dan. Ili dva. Nasilje nije porodična stvar, već krivično delo.
Ovakve priče često ostaju skrivene i ko zna koliko je ljudi koji preživljavaju slične sudbine. Šta je potrebno da se nešto promeni i da više niko nikada ne podigne ruku na slabijeg od sebe? Socijalni radnici, policijo, sudije, ministarstva, spavate li mirno?
Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da jedna od šest starijih osoba doživi zlostavljanje svakog meseca, a da se tek jedan od 24 slučajeva nasilja nad starijima prijavljuje.
U Srbiji, poslednje istraživanje na temu zlostavljanja starijih, koje je sproveo Crveni krst Srbije 2016. pokazalo je da je čak 18, 6 odsto starijih žena i muškaraca doživelo neki oblik zlostavljanja tokom trećeg i četvrtog životnog doba. Istraživanje je sprovedeno u devet opština, a učestvovalo je 616 starijih od 60 godina. Psihološko nasilje doživelo je 15, 7 odsto ispitanika, zanemarivanje 13, 4 odsto, fizičko nasilje doživelo je 7,8 odsto, a seksualno 0,3 odsto ispitanika.
Pprema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu (podaci centara za socijalni rad) 2018. godine od ukupno prijavljenih slučajeva nasilja 13 odsto su bile starije osobe (2.874 žene i 1.623 muškarca).
Prema rečima Nataše Todorović iz Crvenog krsta Srbije, nasilju su u skoro svim njegovim formama više izloženi stariji koji imaju niži nivo socijalnih aktivnosti, funkcionalno su zavisni i hronično bolesni.
„Zlostavljanje starijih je često skriveno, potcenjeno i ignorisano i dugo se smatralo da je ono privatna stvar. Nije iznenađenje da se ono uglavnom prijavljuje mnogo manje nego što se dešava“, naglašava Todorović.
Na pitanje koliko je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2017. godine, pomogao da se stane na put nasilju nad starijima, s obzirom da je nasilje nad starijima najčešće u porodici, naša sagovornica ocenjuje da je zakon dobar ali da ne prepoznaje starije kao posebno ranjivu grupu.
„Potrebne su i brže parnice ako do prijave nasilja dođe“, naglasila je Nataša Todorović.
„Tokom epidemije COVID-19 starije osobe su posebno bile pod rizikom od ejdžizma, finansijskog zlostavljanja i zanemarivanja. Ovo je još jedno podsećanje koliko je važno da čitavo društvo bude uključeno u borbu protiv svih oblika zlostavljanja starijih, naročito uz svest o tome da se životni vek produžuje i da naša društva postaju sve starija. Ljudska prava starijih danas su ljudska prava nas sutra. Stanimo uz starije i podržimo dostojanstveno starenje #prepoznaj #reaguj“, navela je Todorović.
Kako prepoznati zlostavljanje starijih?
Oblici zlostavljanja starijih osoba mogu biti: psihološko – uvrede, optužbe, prinude, ignorisanje, posmatranje s visine; fizičko – udaranje, štipanje, batine, pretnje nasiljem i smrću; seksualno – silovanje, silovanje u pokušaju, neprimereno dodirivanje i neadekvatan lascivan rečnik; finansijsko – iskorišćavanje zarada ostvarenja finansijskog dobitka, na primer uzimanje štednje bez dozvole ili onemogućavanje pristupa prihodu ili imovini; zanemarivanje – uskraćivanje namirnica ili davanje neadekvatne hrane, napuštanje, uskraćivanje higijenskih radnji ili čiste odeće, izlaganje socijalnoj izolaciji; strukturno – sistemsko zlostavljanje u kome društvo odriče vrednost starijim muškarcima i ženama.
