Moj deda Joe ima 85 godina i u braku je sa bakom 60 godina, međutim pamćenje mu slabi i počinje da gubi kontrolu nad svojim mislima.
Danas me zamolio da ga odvedem u Valmart (Hipermarket) jer je želeo da neko vreme izađe iz kuće i prošeta. Zahvalan sam što me je pitao jer sigurno ne bi trebalo da vozi sam. Smatrao sam da je baki bilo korisno da neko vreme ostane sama kod kuće da se odmori i da ne brine o dedi bar nekoliko sati.
Posmatrao sam ga kako sa štapom u ruci obilazi Volmart nogu pred nogom. Nisam imao pojma šta je smerao, jednostavno sam mislio da hoće malo da promeni sredinu.
Ali kada sam vidio šta je sve stavio u torbu...to su bile neke od najdražih stvari moje bake, flaša njenog omiljenog soka, ubrao joj je omiljeno grožđe, čak je stavio i malu pitu od limuna ... a onda su mi se oči napunile suzama kad sam ga video kako bere sveže cveće i uzima buket sa najviše ljubičastog cveća u sebi. Na putu kući insistirao je da zastanemo i kupimo baki sendvič za ručak.
Iz njegovog primera bismo svi trebali naučiti da sve što radimo uvek treba činiti sa dobrom namerom.
