Ljubica Vukomanović rođena je u srcu Šumadije, u Srezojevici, 14. januara 1785. godine. Bila je ćerka Radosava i Marije Vukomanović.
Posrednik njene udaje za Miloša Obrenovića bio je Nikola Milićević Lunjevica koji je pregovore oko udaje završio sa Milanom Obrenovićem, bratom kneza Miloša, na četrdeset dana od smrti njenog oca. Kum na venčanju, 1806. godine bio je Karađorđe, stari svat Lazar Mutap, a ručni dever Nikola Milićević Lunjevica. Poznata kao stroga i samosvesna, često je zauzimala sopstveni stav u politici. Zbog toga je nekoliko puta dolazila u ozbiljne sukobe sa knezom Milošem.
Ljubica je, osim što je bila tradicionalna žena koja se skromnim načinom života trudila da utiče na sve srpske žene, bila i posvećena kao majka. Sa Milošem je imala osmoro dece, od kojih je četvoro umrlo dok su još bili veoma mali.
Knez Miloš i kneginja Ljubica nisu živeli u međusobnoj harmoniji. Ovo se nije javno prikazivalo, jer je kneginja bila mudra žena i svoje nezadovoljstvo je uspešno prikrivala. Njeno nezadovoljstvo bilo je višestruko, ali se prvenstveno ispoljavalo zbog kneževih neverstava, a zatim i oko dece i politike.
Bračni odnosi do pojave prve poznate kneževe ljubavnice – Petrije nisu bili naročito poremećeni, ali od tada kreću ka potpunom udaljavanju. Deca i političke okolnosti, su zapravo i održali vladalački brak Obrenovića.
Vođena ljubomorom i ljutnjom, kneginja Ljubica ubija jednu Miloševu ljubavnicu, a prema predanjima, planirala je ubistvo još jedne.
Poznate su njene reči sa samrtnog odra gde govori koliko se duboko kaje zbog tog ubistva.
Zbog tog ubistva, knez Miloš bio je saglasan da Ljubica dobije smrtnu kaznu, a od izrečene kazne najviše ju je spasla trudnoća.
Knez Miloš joj je, zbog toga, odmah posle smrtne kazne izrekao kaznu o pomilovanju i trajno je , kao suprugu, udaljio od sebe.
