Stjepan je 72-godišnji majstor stolar koji je ceo život proveo u svom rodnom gradu, čuvajući i restaurirajući stare drvene kuće i nameštaj koji pričaju priče o prošlim generacijama. Dok šeta uskim ulicama, Stjepan je spreman da podeli svoja sećanja i tajne koje ove ulice kriju.
- Ovaj grad je nekada bio pun života (pokazujući na stare, blago trošne fasade). Ljudi su se poznavali, svaki kutak je imao svoju priču. I kroz svoj rad, trudio sam se da sačuvam te priče od zaborava - rekao je on on za Dnevno.hr
Njegova radionica, smeštena u staroj kamenoj kući, prava je riznica prošlosti. Svaki komad drveta koji uđe na vrata nosi trag istorije, a Stjepan pažljivo oživljava svaki detalj, često koristeći tehnike koje su mu njegovi dedovi preneli.
"Sada je tiho"
- Nisam želeo da ovaj zanat nestane, jer je zanat više od posla, to je veza sa našim precima, sa duhom ovog mesta - objašnjava Stjepan.
Njegova priča nije samo o stolariji. Stjepan je takođe svedok promena koje su pogodile mali grad - od migracije mladih u velike gradove do zatvaranja prodavnica koje su nekada bile srce zajednice.
- Nekada smo ovde imali pijacu, bioskop, kafić gde bi se ljudi okupljali i razgovarali satima. Sada je tiho, ali uprkos svemu, Stjepan veruje u moć malih gradova i ljudi koji ih čine posebnim. Redovno drži radionice za decu i mlade, pokušavajući da ih zainteresuje za tradiciju i zanate. Ako ovo ne prenesemo dalje, izgubićemo sebe - kaže on odlučno.
Stjepanova veza sa stolarijom počela je u detinjstvu, kada je kao mali dečak provodio sate u radionici svog dede, takođe stolara.
- Sećam se mirisa drveta i zvuka brusilice, što me je uvek smirivalo. Deda mi je pokazao kako se svaki komad drveta može pretvoriti u nešto korisno i lepo. Tada sam shvatio da je to više od zanata, to je način života - istakao je on.
Iako je mladi Stjepan u početku razmišljao o drugim profesijama, ljubav prema drvetu i tradiciji ga nikada nije napustila. Nakon završetka škole, odlučio je da nastavi porodičnu tradiciju i postane majstor stolar.
- Nisam želeo da se zaboravi ono što je moj deda radio. Želeo sam da ljudi nastave da cene ručni rad i toplinu koju drvo može da unese u dom - naveo je on.
Tokom godina, Stjepan je usavršavao svoje veštine, kombinujući stare tehnike sa modernim pristupima, ali uvek ostajući veran tradiciji koja je duboko ukorenjena u njegovom gradu. Priče poput Stjepanove kriju se u svakom kutku naših malih mesta. Podsećaju nas na vrednost korena i važnost zajedništva, ali i na ljude koji, poput Stjepana, održavaju duh prošlosti živim svojim napornim radom i ljubavlju.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
