Prema istraživanjima SSAO 2013. ustanovljeno je na velikom broju konačnih dijagnoza obolelih od depresije kao i kardiovaskularnih bolesti, da je prelazak na voćnu ishranu bio ključni korak u postizanju zdravstvenog preporoda pacijenta.
Ustaljene navike ishrane mesom kao i masnim preradjevinama druge hrane, opterećuju ceo sistem zdravlja čoveka, posebno mogućnošću da u dužem periodu ne registruje pojavu parazita , koji žive najviše u mesu , a za koje se ustanovilo da u većem broju mogu uticati i na nervni sistem kao i kardiovaskularne zastoje i dalje tegobe koje dovode do većih bolesti, pa i smrti obolelih.
Ishranu treba korigovati disciplinovano, razmišljajući da li nam u njoj nedostaje nešto što je zdravije od , u tom trenutku "ukusnijeg" i na tome raditi dok nam i zdravo ne postane navika.
Nekoliko primera, šta pojedinačno voće čini našem organizmu:
-Limun, čarobni svestrani lek, pored poznatih dejstava utiče na želudačnu kiselinu koju , verovali ili ne, smanjuje ili poništava ,a utiče i na dobar ten i mekanu kožu.
-Jabuka , svaki dan po jedna , sređuje srčani rad, pored toga što je puna poznatih zlatnih blagodeti.
-Banane daju energiju u svako doba dana, a skupljaju želudačnu kiselinu.
Korisne su i kao dobar pomagač koncentraciji studentima i antidepresiv .
-Kivi jača koštanu masu
-Jagode se bore protiv starenja
-Ananas "sredjuje"artritis
-Trešnje smiruju nervni sistem
-Grožđe opušta napetost
-Lubenica kontroliše otkucaje srca
