U nejvećem broju naslova o događajima napada pasa na ljude ili decu, imamo izjave stručnjaka ili lica koja u ime svoje profesije i očekivanja društva, nakon nemilog, nekada i tragičnog događaja, donose presude životinjama. U tim situacijama, nije jednostavno, uz povređeno dete, davati kritiku roditeljima a najmanje detetu. Ali šta se "ponekad" dešava i šta prethodi ovakvim događajima?

Zbog čega se ovakvi događaji ponavljaju?

Do sada se još nije desilo da se pojavi stručno lice koje će objasniti kako se odnositi prema životinjama, psima i mačkama, koje sticajem svojih  "životnih okolnosti" nisu nečiji kućni ljubimci a koje imaju svoje živote, žive na ulici, u šumi, na drveću i livadi i uglavnom kao i sve druge životinje, najčešće nikoga ne napadaju bez razloga.

Šta je sa uticajem društva kao i većine roditelja i vaspitanjem dece o odnosu prema životinjama?

Ono što ćete, kao vlasnik psa i danas  imati priliku da čujete u susretu sa prolaznicima, jesu stare, dobro poznate rečenice nekih baka i mama upućene deci, "pazi da te ne ujede" ili "sad će kuca da te pojede". Umesto uputa na pozitivan pristup koji životinje , bez izuzetka, savršeno osećaju i na isti način uzvraćaju.

[caption id="attachment_22831" align="alignnone" width="500"] Foto: Jutjub printskrin[/caption]

Iz ovakvog klišea koji je kod nas dobro ukorenjen , već od malih nogu čovek stiče strah i odnos potencijalnog neprijateljstva životinja, potpuno pogrešan. Zatim se razvijaju ljudi koji nemaju empatiju a kasnije imaju i emotivnih problema.

Engleske studije organizacije LALB (Loveanimallifebetter) kažu da od nastupa čoveka u susretu sa životinjom bio koje vrste, u potpunosti zavisi kako će taj susret izgledati

"Životinje ne napadaju, već su bića sa osećanjima i potpuno istim potrebama za ljubavlju kao i čovekovim. Takođe i strahom zbog kog laju ili puštaju odbrambene zvuke a koji se iz ugla čoveka tumači kao neprijateljstvo", kaže se u studiji, a potrvdiće mnogi kojima je ova tema poznata.
Prema rečima stručnjaka , čovek ili dete koje se plaši, u susretu sa životinjom odašilje potpuno istu energiju kao čovek koji ima lošu nameru, te životinje reaguju odbrambeno.
Ćesto se, na žalost dešava da nakon slučaja ujeda životinje, nema prethodnog opisa kako je do istog došlo, jer je ishod veoma potresan a zapravo često stoji kao nepisano pravilo da u susretu sa psom, napadnuta deca budu ili preplašena pa stoga vrište, ili naprotiv, nekada navalentna, pa se životinja, svaka na svoj prirodni način, brani, kako god to zvučalo a nemili događaji ponavljaju.  Na štetu svih a bez krajnje potrebnih objašnjenja stručnjaka. Deca i roditelji dožive traumu a životinja najčešće bude odstranjena.

Postoji u ovakvim događajima još jedna veoma sporna strana,a to je nehumano vlasničko ponašanje prema životinji a u najčešćem broju su to konkretne vrste pasa, zaslugom loših ljudi ozloglašene pasmine, Staford terijeri, Pitbulovi, Dobermani, Buldozi i sl.

To su psi koji se svuda u svetu, kod humanog,dobrog vlasnika, ponašaju kao mala deca a kod vlasnika željnog opasnog psa, koji ih tuče i maltretira kako bi razvio ono što želi, stvaraju ovakve nemile ili tragične događaje.

[caption id="attachment_22829" align="alignnone" width="300"] Foto Pixabay[/caption]


Iza svega stoji čovek
Stoga je potrebno uspostaviti edukativne programe, podjednako za roditelje kao i za decu od najmanjeg uzrasta, kako bi se dete usmerilo na energiju prijateljstva prema drugim živim bićima, uključujući i insekte.
Odnos čoveka i prema insektima kao bićima "za momentalno odstranjivanje" i dalje je nepromenjen a edukacija društva, veoma potrebna radi prevazilaženja krajnje opasnih i štetnih strahova koji dovode do loših događaja, još uvek nedovoljna.

[caption id="attachment_22832" align="alignnone" width="450"] Foto: Pixabay[/caption]