Biljka je poreklom iz Kine, gde se najpre uzgajala u carskim vrtovima.
Iako je jedna od najstarijih gajenih biljaka, božur je u Evropu dospeo pre dvesta godina, i tek poslednjih decenija uživa zasluženu popularnost.
Kosovski božur
Legenda govori da je kosovski božur iznikao na Gazimestanu posle boja sa Turcima 28. juna 1389. godine, iz krvi srpskih junaka. I danas raste kao endemska vrsta uglavnom i samo na tom mestu, a cveta u maju i junu.
Malo je poznato da ovaj purpurni roze i crveni lepotan cveta na još jednom mestu, takođe veoma značajnom za srpsku istoriju. U Rumuniji, u Vlaškoj niziji, na nekoliko desetina kilometara od Dunava – na polju Rovine.
Prečnik cveta ponekad prelazi 15 centimetara, s laticama koje mogu da budu bele, roze, žute, crvene i ljubičaste boje, dok je plod u obliku meška s krupnim semenkama. U zavisnosti od vrste, cveta od sredine maja do polovine juna, što traje oko mesec dana, a prelepe krunice, koje su, inače, omiljeno rezano cveće, dugo ostaju sveže u vodi.
Veruje se da božur donosi sreću ženama, i blagostanje u celu porodicu. Određeni oblik božura, poznat i kao "biljka Paeonia", vekovima je deo istočne tradicionalne medicine, pa se smatra biljkom koja tera negativnu energiju i zle duhove.
[caption id="attachment_31040" align="alignnone" width="675"]
Foto: Milica P.[/caption]
Postoji nekoliko različitih vrsta božura, a zeljasti božur je jedan od poznatijih, on ima zelene izdanke koji na jesen venu i u proleće ponovo niču iz korena, a naraste do metra. Osim toga, tu su i žbunasti drvenasti božuri, koji dostižu visinu i do metar i po, a s dolaskom hladnijih dana suši im se lišće. Na tržištu se svake godine pojavi na desetine novih hibrida, bilo da je reč o zeljastim ili drvenastim božurima.
Božur je cveće koje uspeva na plodnom zemljištu slabo kisele reakcije i umerene vlage. Otporan je na niske temperature i u našim klimatskim uslovima dobro prezimljava. Najpovoljnije vreme za sadnju u vrtu jeste rano proleće ili od sredine septembra do oktobra, dok se u saksiije mladice u mogu saditi tokom cele godine.
[caption id="attachment_31042" align="alignnone" width="792"]
Foto: Miica P.[/caption]
Drvenasti božur se polaže u jame duboke oko 50 cm, široke do 70 cm, na čije dno se stavlja drenažni sloj debljine 20 cm, a zatim se nabacuje kvalitetan humus, na koji se sipa đubrivo, pa se ponovo stavlja zemlja. Za drvenaste božure karakteristično je to da od sadnje do cvetanja prođe nekoliko godina, za razliku od zeljastog, koji cveta već naredne sezone, pod uslovom da se ne posadi previše duboko, jer u tom slučaju uopšte neće formirati pupoljke.
Božur može da se razmnoži iz semena koje, međutim, sporo klija, pa je potrebno dve do tri godine da se dobije biljka koja će procvetati tek pet godina nakon setve. Stoga se ovakav način stvaranja mladice retko primenjuje. Zeljasti božur razmnožava se deobom bokora, svake četvrte godine, početkom proleća ili u ranu jesen nakon što listovi uvenu. Prvo treba pažljivo skinuti zemlju, pa isprati bokor i podeliti ga oštrim nožem vodeći računa o tome da svaki deo ima po tri vršna pupoljka. Podeljeno korenje sadi se na rastojanju od najmanje metar. Drvenasti božuri razmnožavaju se reznicama (kad biljka precveta) ili kalemljenjem (u avgustu). Božur ne zahteva nikakvu posebnu negu: ako se posadi na prikladno mesto, iz godine u godinu, imaće sve krupniji i bujniji cvat.
