DNK gljiva više liči na životinjski, ali po karakteristikama one nisu biljke, jer nemaju hloroform, a ne spadaju ni u životinje.
Ovi organizmi, koji inače mogu biti jednoćelijski i višećelijski, imaju
“sopstveno carstvo“. Stoga bi se moglo reći da uz biljno i životinjsko postoji i carstvo gljiva, najrasprostranjenijih organizama na Zemlji sa, kako se pretpostavlja, 1.500 000 različitih vrsta, mada je poznato samo oko 70.000.
Većina jestivih gljiva je i ukusna ali i zdrava, niskokalorične su, pune vlakana i bogate vitaminima, mineralima i antioksidansima.
„Gljive sadrže poprilično dugačak spisak hranjivih sastojaka, a zbog značajne količine vitamina B pomažu i u saniranju oštećenja ćelija – rekao je za Real Simple nutricionista Den Ngujen koji dodaje da su gljive odlične i kao izvor kalijuma, koji je je nužan u regulisanju krvnog pritiska.
Ukoliko su rasle na svetlu ili ste ih posle vađenja iz zemlje ostavili na suncu, sjajan su izvor vitamina D, ključnog za zdravlje kostiju, srca, imunološkog sistema, pa čak i raspoloženja.
Bogati ukus i mesnata tekstura čini ih popularnom alternativom mesu.
Pune proteina,sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina, a bogate su i gvožđem, fosforom, kalijumom i ostalim dobrim elementima u tragovima.
Gljive spadaju i u sve popularniju biljnu podgrupu takozvanih adaptogena.
Reč je o takozvanim „super-biljkama“ koje pomažu u bržem fizičkom oporavku, ali i štite od stresa.
Adaptogeni pomažu i imunološkim funkcijama, poremećajima raspoloženja, pa čak deluju i kao stimulansi koji popravljaju telesnu izdržljivost.
Osušene-dehidrirane gljive dugo se već koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini. U novije vreme sušene gljive našle su svoje mesto u raznim supama, ali i kafi!
Istraživanja su za sada obećavajuća, treba dokazati koliki će uticaj imati na izdržljivost organizma, bolji rad mozga ili jačanje imuniteta.
