Neki je slave u krugu porodice, drugi okupe prijatelje i članove šire familije. Ipak, kako god da je obeleže, svi se pridržavaju osnovnih religijskih pravila, a to je da se za slavu mora imati osveštano žito, kolač i sveća.
Običaj je da domaćin slave sveću pali pre početka ručka i ona je upaljena tokom celog dana, sve do ponoći. Red je da se u tim trenucima domaćin prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću.
Nakon gašenja i prolaska slave, sveća se odlaže na neko drugo svečano mesto u kući, gde stoji do sledeće godine i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitvi.
Tu sveću možete koristiti kad dođe sveštenik da osvešta dom i vodicu pred Vaskrs.
Poželjno je da se do naredne slave ona iskoristi u potpunosti, ali u slučaju da preostane i ne izgori do kraja, onda se odnosi u crkvu i zapali pre liturgije. Reč je o pravilu koje se retko poštuje, pre svega jer malo ljudi za njega znaju.
Prema verovanjima, starim srpskim običajima, dim ugašene slavske sveće može tumačiti određene prilike u kući.
Ako dim ide pravo u vis, dobar je znak, a ako krivuda, može se očekivati bolest ili kod članova domaćinstva ili kod stoke, piše Krstarica.
