Poslednja nedelja pred veliki post se zove „bela nedelja”, a poslednji dan ove nedelje „bele” ili „sirene” poklade. Zovu se još i velike poklade, završne poklade, a poznate su i kao proštene poklade.
Časni post počinje u ponedeljak, 27. februara i traje do 15. aprila u ponoć. Vaskrs je ove godine 16. aprila.
Postojali su a negde su se i zadržali brojni običaji tokom ove poslednje nedelje pred Vaskršnji post.
U srpskim selima oko Smedereva obeležavala se prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima.
Učesnici povorke bi najčešće predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke.
Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini. Tamo sela obilaze povorke „mečkara”, što su po licima nagaravljeni muškarci odeveni u stara i pocepana odela.
Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija”).
U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih.
Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.
Na bele poklade je postojao i običaj da se gata, naročito pomoću jaja.
Stari kažu da se na taj dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se "omrse" tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Vaskrsa.
Bela nedelja je i nedelja u kojoj se ne konzumira meso, ali je dozvoljen takozvani beli mrs - mogu se jesti jaja i mlečni proizvodi.
