Vernici srpske pravoslavne crkve 7. aprila slave Blagovesti, dan kada je Arhangel Gavrilo obavestio Devicu Mariju da će roditi Sina Božijeg.
Devet meseci nakon ovog događaja rodio se Isus Hrist i iz toga razloga je razmak između Blagovesti i Božića tačno devet meseci.
Nepokretan je praznik i Srpska pravoslavna crkva ga slavi 25. marta po julijanskom, odnosno 7. aprila po gregorijanskom kalendaru.
Mnogi veruju da je ovo jedan od najlepših praznika, a i sama reč mu kaže blaga vest odnosno radosno saznanje.
- Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!
Ovo su bile reči Arhangela Gavrila koje je uputio Devici Mariji rekavši joj da je odabrana da rodi Isusa Hrista.
Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao pesmom devojačkom.
U našem narodu Blagovesti najviše svetkuju žene zbog poroda. Veruje se i da je na taj dan dobro umiti se u potoku ili reci. Lupanjem u šerpe i tepsije, paljenjem vatri, teraju se zmije daleko od kuće tokom godine.
Po narodnom verovanju, sa Blagovestima počinje proleće. Mnogi ne orezuju ni vinograde ni voćke do ovog praznika.
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se ne spominju zmije.
Žene na ovaj dan nikako ne bi trebalo da se češljaju, ali je zato poželjno umiti se na reci ili potoku.
.jpg)
