Ovo je jedan od pet najvećih praznika posevećenih Presvetoj Bogorodici, kao i krsna slava brojnih porodica.
Vavedenje je i slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.
Ovaj dan u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i predstavlja sećanje na dan kada je Presveta Bogorodica predata na službu Bogu.
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena, posebno porodilja i onih koje žele potomstvo, pa su razna narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
Ovaj veliki crkveni praznik uvek pada u vreme Božićnog posta, pa je i slavska trpeza posna. Bez obzira na to u koji dan padne, dozvoljena je riba.
O Vavedenju Presvete Bogorodice
Vavedenje se slavi kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.
Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. U svečanoj povorci, Marija je išla između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji.
Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac Svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju, gde je bila do svoje 12 godine.
Posle smrti roditelja, Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta.
U Josifovom domu Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Verovanja koja se vezuju za Vavedenje
Na današnji praznik prema narodnom verovanju, dobro je otići na službu u crkvu.
Žene koje ne mogu da imaju decu odlaze u manastire i provode čitavu noć u molitvama, a veruje se da Bogorodica uvek usliši iskrene molitve žena.
