Sveti Maksim Ispovednik bio je rodom iz Carigrada, najpre visoki dvorjanin na dvoru cara Iraklija, a potom monah i iguman jednog manastira nedaleko od prestonice.

Bio je i veliki branilac Pravoslavlja od jeresi, pa se nađe kao protivnik i cara i patrijarha, braneći stav da Hristos ima i čovečansku i božansku prirodu.

No on se ne ustraši, nego istraja do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode.

Njegovim nastojanjem održa se jedan sabor u Kartagini a drugi u Rimu i oba ta sabora anatemišu učenje jeresi.

Stradanje Maksimovo za Pravoslavlje ne da se opisati, istezali su ga, pljuvali, tukli, zatvarali.

Na kraju je, sa odsečenim jezikom i rukom, bio osuđen na doživotno progonstvo u zemlju Skitsku, gde tri godine provede u tamnici, pa predade dušu Bogu, 666. godine.

- Ko vidi u srcu svome trag mržnje prema ma kom čoveku za ma kakvu pogrešku, potpuno je tuđ ljubavi prema Bogu. Jer ljubav prema Bogu nikako ne trpi mržnju prema čoveku - govorio je Sveti Maksim.

Na današnji dan treba zapaliti sveću za sve mučenike i stradale, a nikako se ne valja ušivati odeća.