Lazareva subota ili Vrbica se priprema u poslednjoj nedelji posta, za najveći hrišćanski praznik - Uskrs.
Taj dan se slavi kao Lazareva subota jer se smatra da je tog dana Isus Hrist vaskrsao Lazara.
Vrbica se uvek slavi subotom, dan uoči praznika Cveti, a to je nedelju dana pre Uskrsa.
Na ovaj dan se u pravoslavnim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje i u crkvu se unosi mlada vrba koja je tek olistala.
Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.
Na ovaj dan majke svečano obuku svoju decu i dovedu ih u crkvu. U crkvi se deci kupuju zvončići vezani na trobojku i stavljaju oko vrata, a venčići na glavu.
Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.Praznik je imao veliki značaj pre Drugog svetskog rata.
Lazareva subota ili Vrbica se slavi sa posnom trpezom jer "pada" u vreme Uskršnjeg posta.
Prema predanju, Isusa Hrist je Lazara oživeo posle četiri dana, kada je iz Jerusalima stigao u Lazarevu rodnu Vitaniju. Otud ga pravoslavni hrišćani zovu Lazarem Četvorodnevnim.
Grančice vrbe, koje na ovaj praznik nose i deca i odrasli, najavljuje se Hristov ulazak u Jerusalim, na Cveti.
Na Vrbicu običaj je i da se rano ujutro ubere cveće, ali ono mora da odstoji u dvorištu, u nekoj posudi sa vodom do nedelje, praznika Cveti.
U našoj tradiciji je da na Lazarevu subotu ne bi trebalo unositi cveće u kuću, jer članovima porodice do naredne Lazareve subote neće polaziti za rukom ono što budu radili.
Naši preci su čim svane zora na Lazarevu subotu odlazili na reku da se umiju. Potom bi iz reke uzimali kamen, stavljali ga na nogu i šutnuti ga što dalje uz reči: "Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila."Ovaj običaj i dalje opstaje u nekim delovima Srbije.
Šta ne treba raditi na Lazarevu subotu
Kako u narodu postoje običaji koje bi trebalo sprovesti na dan kad je Isus Hristos vaskrsao svog prijatelja Lazara Četvorodnevnog, tako postoje i verovanja šta nikako ne bi trebalo raditi na ovaj dan.
S obzirom na to da Lazareva subota "pada"u vreme Uskršnjeg posta, ne bi trebalo pevati i veseliti se, već umnožiti molitve. Iako je Lazareva subota veliki praznik i najava pobede života nad smrću, jer "svi koji videše Hrista kako je oživeo svog prijatelja priznaše ga za Sina Božijeg", u pravoslavnoj tradiciji subota je dan koji je posvećen upokojenima, te nije prikladno izražavati radost.
Još jedno pravilo kog se pravoslavni vernici pridržavaju je post.
Čak i oni koji ne poste, na Vrbicu bi trebalo da jedu biljnu hranu pripremljenu na ulju.
