U danima Strasne sedmice, svaki dan nosi svoju dubinu, smisao i poruku.

Veliki utorak, kako ga verni narod naziva, posvećen je tišini, skromnosti i – milostinji.

Ovo je dan kada se ne govori mnogo, ali se mnogo oseća.

U nekim krajevima Srbije, ovaj dan se naziva i „zavaliti“, upravo zbog težine i dubine posta koji ga prati.

Po običaju, jede se samo jednom u toku dana, i to nešto sasvim jednostavno – čaša vode, gutljaj kafe, bez raskoši i razmetanja.

Na današnji dan, sećamo se priče odeset devojaka iz Jevanđelja po Mateju, kojom nas je Gospod poučio nečemu mnogo većem od spoljašnje discipline – milostivom srcu.

Pet devojaka bile su mudre – one su, osim čednosti, pokazale milost i otvoreno srce za druge.

Drugih pet – iako devstvene, zaboravile su milostinju, pa su ih mudre nadmašile ne samo u delima, već i u duši.

Gospod ih naziva „nerazumnim“ jer su zaboravile ono jednako važno.

Ova priča je snažna poruka: nije dovoljno biti samo uzdržan i pravedan – treba biti i milostiv, saosećajan, blag.

Milostinja – molitva kroz delo

Na Veliki utorak davanje milostinje ima posebno mesto. To nije samo čin dobrote, već molitva u pokretu.

Kako kaže Sveto pismo:

„Milostinja oslobađa od smrti, ona čisti od svakoga greha. Bolje je davati milostinju nego sabirati zlato.“

Zato se danas vernici podsećaju da otvore ruku, da učine dobro, pa makar to bilo komad hleba, pokrivač, osmeh, čista namera.

Bog ne gleda veličinu dara, već srce koje daruje.

Svojom službom posvećenom jevanđelskom kazivanju ο deset devojaka, Crkva uči Hrišćane da budu uvek spremni, poput pet mudrih devojaka da Hrista, nebeskog Ženika, dočekaju i sretnu, ne samo celomudrenošću, već i dobrim delima (jelejem, koji se spominje u odeljku koji se čita tog dana na Pređeosvećenoj Liturgiji), jer za spasenje nije dovoljna samo devstvenost već i dela hrišćanskog milosrđa.