Na ovaj dan ne sme se pevati i veseliti.

Ne služe se jutrenja niti druga bogosluženja, ne oglašavaju se crkvena zvona sve do nedelje, Vaskrsa.

Mnogi vernici ovaj dan provode u strogom postu, ha hlebu i vodi, tugujući za Isusom Hristom koji je razapet na Golgoti, podnoseći žrtvu za ljudske grehove.

Crkva zapoveda strog post bez ribe i ulja, čak i da se ništa ne jede.

U hramovima se popodne iznosi plaštanica (platno na kome je položen Isus Hrist u grob), koju vernici celivaju sve do Uskrsa.

Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen sto koji predstavlja grob Hristov.

Na Veliki petak ne uzimajte igle i eksere u ruke. Prema verovanju, svaki takav potez povređuje rane Isusove.

Veliki ili Raspeti petak ne dozvoljava upotrebu oštrih predmeta da se ne bi povređivale Isusove rane, pa tako danas obućari i krojači nikako ne treba da rade.

Na ovaj praznik se u kući ne loži vatra.

Zabranjeno je piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista.

Danas se ne mesi ni hleb.

Po narodnom verovanju, dan je najbolji za kalemljenje voća.

Tu je, međutim, jedan od najlepših običaja, farbanje jaja, koje najavljuje i pokazuje iščekivanje Vaskrsa, uz misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja od ljudi na Golgoti i u Jerusalimu.

Farbanje jaja ima duboku simboliku.

To je običaj u spomen na vreme kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (devojka koja je s Presvetom Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanjai kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija.

Tada mu je, u znak pažnje predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse".

Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja,  jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.

Evo i kako se farbaju jaja pravilno, poštujući sve običaje od davnina uvrežene u narodu.

Domaćica se prvo prekrsti i pomoli Bogu, zatim u posudu s vodom, u kojoj će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osveštane vodice – vaskršnje ili bogojavljenske.

Na šporetu vri voda s bojom, domaćica spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena. Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove se čuvarkuća.

Pre farbanja, jaja se mogu šarati. S rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, zatim, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše H. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju se krstići, cvetići i druge lepe figurice.

U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice koje se lepe na jaja.

Na sam Vaskrs ukućani i njihovi gosti se kucaju jajima a pobednik, čijem jajetu ljuska ne pukne, osvaja i jaje "protivnika".