Sveti mučenici Akindin, Pigasije, Anempodist, Aftonije, Elpidifor i drugi s njima, hrišćani iz Persije, postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
Prva trojica behu sluge na dvoru istoga cara, no tajno služahu Hristu Gospodu svome.
Kada biše optuženi i na sud pred cara izvedeni, upita ih car, od kuda su. Na to oni odgovoriše: „otečestvo naše i život naš jeste Presveta Trojica, jedinosuštna i nerazdelna, Otac i Sin i Duh Sveti, jedan Bog”.
Car ih udari na velike muke, no oni sve junački otrpeše sa psalmom i molitvom na usnama.
Za vreme mučenja i tamnovanja javljali su im se angeli Božji više puta, a jednom i sam Gospod Hristos kao čovek „sa licem svetlim kao sunce”.
Kada jedan od mučitelja, Aftonije, vide čudo, kako olovo kipeće ne naškodi mučenicima poverova u Hrista i uzviknu: „veliki je Bog hrišćanski!” Za to odmah bi posečen. I mnogi drugi videše i verovaše.
Tada car naredi, te zašiše u kožane mehove Akindina, Pigasija i Anempodista, i vrgoše ih u more. No javi se iz onoga sveta sveti Aftonije sa tri svetla angela, izvede svete mučenike na suvo i oslobodi ih.
Elpidifor beše carev velmož. Kada izjavi da je hrišćanin i izobliči cara za ubijanje nevinih hrišćana, car ga osudi na smrt.
I bi posečen Elpidifor i oko 7000 drugih hrišćana s njim.
A ona trojica prvih mučenika biše najzad bačeni u peć, ognjenu, sa 28 vojnika i sa majkom carevom, pošto i ovi verovaše u Hrista – i tako u plamenu predadoše duše svoje pravedne u ruke Gospoda svoga.
