Jesen ovde ne donosi samo zlatne boje i miris pečenih paprika, ona označava početak jednog posebnog rituala - pripreme zimnice.

Na ovim prostorima, voće i povrće se ne baca, ono se pažljivo bira, čisti, kuva, kiseli, suši i čuva. Od najranijih vremena, ljudi su nalazili načine da letnje bogatstvo sačuvaju za zimu. Tako je nastala zimnica, kao odgovor na hladne dane i prazne pijace, ali i kao dokaz naše snalažljivosti i domaćinske mudrosti.

Po običaju, voće se pretvara u slatku zimnicu, pekmeze, džemove, kompote i slatka. Povrće je rezervisano za slanu, odnosno kiselu zimnicu, od kornišona do turšije, od cvekle do ajvara. Naravno, ako ćemo biti tehnički precizni, paradajz je voće, a lubenica povrće, ali u našim šerpama važe neka druga pravila.

Za razliku od, recimo, Skandinavaca koji ribu usoljavaju za zimu, kod nas se suši meso, najčešće svinjsko. Tako su naši preci, bez frižidera i zamrzivača, obezbeđivali meso tokom zime. Suhomesnati proizvodi se zvanično ne ubrajaju u zimnicu, ali su deo iste priče: kako se spremiti za hladne dane s onim što zemlja daje.

U osnovi, razlikuju se dve velike grupe zimnice, slatka i slana. Ali iza tih jednostavnih naziva krije se čitav svet ukusa, mirisa, porodičnih recepata i uspomena.

Zimnica kod nas nije samo način čuvanja hrane. Ona je znak da se godina privodi kraju, da dolazi vreme okupljanja, toplih peći i bogatih trpeza. I da, uprkos svemu, imamo na šta da se oslonimo - makar u jednoj tegli.

https://penzionisani.bizportal.rs/kuca-i-porodica/izbegnite-ih-na-vreme-zimnica-vam-moze-propasti-ukoliko-nacinite-jednu-od-ove-tri-greske/

Ukusi detinjstva u staklenoj tegli

Teško da postoji kuća na Balkanu u kojoj se bar jednom nije kuvao pekmez. Gust, taman, mirisan - pekmez je pravi simbol slatke zimnice. I dok se šerpe krčkaju satima na ringli, u kuhinji se širi miris detinjstva, jeseni i strpljenja.

Slatka zimnica obuhvata mnogo više od pekmeza. Tu su i džemovi, marmelade, kompoti, slatka i voćni sirupi. Svaki proizvod ima svoju teksturu, miris i način pripreme. Slatko od šljiva, kajsija ili trešanja neretko se služi uz kafu kao znak dobrodošlice, dok kompot najčešće čeka na policama kao desert za zimski ručak.

Posebno mesto zauzima kitnikez - sir od dunja, specijalitet iz vojvođanskih domaćinstava, danas prava retkost, ali i dragocena uspomena na kuhinje naših baka. Čak i kora lubenice može da postane neobično, ali ukusno slatko, jer kad je domaćin kreativan, ništa se ne baca.

U doba kada su police prodavnica pune industrijskih slatkiša, domaća slatka zimnica ostaje znak ljubavi, truda i pažnje. I upravo zato, nezamenjiva.

[caption id="attachment_11186" align="aligncenter" width="900"] Foto: Screenshot/Youtube[/caption]

Tajni začin svake zime

Ako je slatka zimnica uspomena na leto, onda je slana zimnica čista strategija preživljavanja zime, ali ukusna, raznolika i nimalo dosadna.

Ajvar je svakako na vrhu liste, od pečenja paprika do mlevenja i prženja, njegov nastanak je proces koji zahteva ceo dan, ali rezultat je neprocenjiv. Tu su i paprike, punjene, kiseljene, sečene na rezance ili belolučene. Krastavčići, šargarepa, karfiol, pa čak i zeleni paradajz nađu svoje mesto u turšiji, dok cvekla dodaje boju i slast zimskim tanjirima.

A kiseli kupus? On nije samo zimnica - on je institucija. Bez njega nema sarme, podvarka ni novogodišnje trpeze.

Nekada se sve ovo pripremalo u velikim buradima, danas u teglama. Nekada su svi ukućani učestvovali u pripremi, danas to uglavnom rade oni najuporniji. Ali duh slane zimnice je i dalje tu – u svakom zalogaju, u svakoj porodičnoj priči, u svakom zimskom ručku.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.