Prema istraživanjima sprovedenim u SAD-u, većina odraslih osoba starijih od 65 godina, u proseku provede 10 ili više sati sedeći ili ležeći. To je primarni razlog zbog kojeg je ova kategorija najizloženija riziku od srčanih problema i prerane smrti. S druge strane, tu su i istraživanja koja pokazuju da se razvoj mozga nastavlja i u starijem dobu i da naše aktivnosti određuju kojom brzinom i kako starimo. U ovom članku vam donosimo 7 najpopularnijih hobija za starije osobe, u nadi da ćete među njima pronaći inspiraciju i za sebe.

1. Umetnost i ručni rad
Rad s rukama ima jednake pozitivne učinke kao meditacija jer kroz njega izbegavamo zabrinutost, anksioznost, hroničnu bol i depresiju. Možda vas je oduvijek privlačila umetnost, ali nikad nije bilo prilike da se okušate u slikanju, vajanju ili pisanju poezije. Možda vas privlačilo dizajniranje nakita, rad sa glinom, drvetom ili staklom. Bilo koja od ovih aktivnosti držaće vas zaposlenim i kreativnim, a usput možete proizvoditi unikatne poklone za prijatelje i porodicu.

2. Udomite ljubimca. Bilo kog. Samo nek vam prija
Može zvučati kao mnogo posla, ali taj posao se obično pokaže kao vredna investicija budući da ljubimci sa sobom donose mnoge zdravstvene dobrobiti. Kad god se nalazimo u njihovoj blizini, u našem mozgu se pokreće lanac hemijskih reakcija koje oslobađaju serotonin (hormon sreće) i snižavaju kortizol (hormon stresa). Kućni ljubimac takođe može pomoći u snižavanju krvnog pritiska i holesterola i sprečiti depresiju i pogoršavanje problema sa srcem.

3. Vrtlarstvo
Rad u vrtu je idealna aktivnost za starije osobe jer obezbeđuje opuštajuću atmosferu i ima terapeutski učinak. Omogućava da se osećamo korisnim i da budemo ponosni na svoja dostignuća. Kao idealan oblik lagane aktivnosti, vrtlarstvo stimuliše pokretljivost, podstiče na korišćenje motoričkih veština i istovremeno jača izdržljivost i snagu. Podstiče i interes za prirodu i boravak na čistom vazduhu, a prema nekim istraživanjima, smanjuje rizik od demencije za 36%.

4. Svakodnevna šetnja
Hodanje je zdravo za svakoga, ali za starije osobe može biti od naročite važnosti jer šetnje pomažu da istovremeno održavamo kardiovaskularno i mentalno zdravlje. Osoba koja redovno šeta zadržava svoju nezavisnost i u svoje svakodnevne aktivnosti unosi element socijalizacije. Bolesti koje se mogu sprečiti, ili barem držati pod kontrolom, svakodnevnim šetnjama su: dijabetes, bolesti srca, depresija, demencija i artritis.

5. Kuvanje
Studije pokazuju da osobe koje spremaju hranu kod kuće žive znanto zdravije. U prilici su da biraju najbolje namirnice i uživaju u procesu kuvanja, a sve to blagotvorno deluje na mozak. Čak i ako ste vešti u kuvanju, vreme kojim sada raspolažete omogućava vam da istražite i isprobate nove recepte. U prilici ste da savladate kuhinju neke druge kulture i usput steknete dobar glas među prijateljima i porodicom.  Svojim originalnim receptima ulepšaćete rođendane i druge posebne prilike, a sve što skuvate viška – podelite sa susedima što će biti dobar gest za zbližavanje sa ljudima, koje je potrebno.

6. Čitanje knjiga
pretraživanje interneta i društvene igre održavaju mozak aktivnim, a samim tim snižavaju rizik od demencije. Zabavne su aktivnosti i čine nas zanimljivijim društvom. Čitanje fokusira um, obogaćuje rečnik i razvija maštu i analitičke veštine. Neki stručnjaci tvrde da čitanje smanjuje stres za 69%. Društvene igre poput šaha uključuju obe hemisfere mozga jer zahtevaju da igrači imaju vizuelni prikaz celog polja dok motre na stanje protivnika i razvijaju strategije za svoje naredne poteze.

7. Volontiranje
Neke osobe sve manje pronalaze smisao kako stare, a volonterski rad to može sprečiti i pružiti im osećaj korisnosti i pripadanja. Istražite mogućnosti da učestvujete u pozitivnim promenama u svojoj lokalnoj zajednici, bilo da pokrenete akciju čišćenja ili uređenja parkova, bilo da volontirate u školama, domovima za starije, religijskim i humanitarnim institucijama  ili nevladinim organizacijama.