Nema zimnice bez pekmeza, a kolači od šljiva madžarki i sušeno voće su, kao i nekada iz bakinog sanduka, glavna poslastica.
Ovog iskustva, ali i umeća predaka se, kao i druga domaćinstva na planini Murtenici, drže Nedeljko (65) i Vidojka (57) Grujičić iz novovaroškog sela Draglica.
Uz glavni posao ovih dana - sakupljanje krušaka za rakiju, Grujičići uzgred pripremaju tradicionalne i gotovo zaboravljene poslastice od voća sa okućnice, iz pristranjaka i dolja, zaklonjenih od severa u nedrima Murtenice. Na hiljadu metara nadmorske visine sve se sprema i čuva na starinski način, a posebna pažnja poklanja kolaču od šljiva.
- Pri kraju kuvanja, u pekmez se dodaje nekoliko kašika pšeničnog brašna, koje pomaže da kolač ima ukus i gustinu i da se brže osuši. Oko mesec dana traje sušenje na listu kupusa i dasci u kolibi, kolač se jednom prevrne i onda čuva u papirnoj kesi, a rok trajanja mu je i tri godine - kazuje domaćica Vidojka.
Ovde čuvaju i tradiciju da se kolač poslužuje u retkim i prazničnim prilikama, a najčešće kad stignu unuci Sofija i Dunja iz Čajetine i Radoje i Miloš iz Beograda, ali i deca iz komšiluka.
- Po starom običaju, kolač se na Detince, Oce, Materice ili Badnji dan i Božić nareže kao pršuta. A šljivov kolač može da se spremi jedino od madžarki, i to zrelih, pa ne treba dodavati šećer - podseća Nedeljko i žali što bolest "šarka" proređuje stabla ove sorte šljive.
