Iako iz meseca u mesec raste broj penzionera koji rade na pola radnog vremena, kao i osiguranika koji sa 65 godina nisu otišli u penziju, Hrvatska je pri evropskom dnu po zaposlenosti starijih osoba. Tako barem sugerišu podaci Eurostata za pretprošlu godinu. No, s obzirom na interes poslodavaca, taj bi se pokazatelj mogao promeniti.
Čini se kako je potražnja za radnom snagom u Hrvatskoj davno prešla ponudu. Uz sve veći broj stranih radnika, poslodavci se sve češće odlučuju i za penzionere.
To pokazuju i podaci portala za zapošljavanje penzionera Hrvatskog zavoda za zapošljavanje. Na njemu je trenutno aktivno nešto više od 1000 oglasa a najtraženiji su prodavci, na koje se odnosi otprilike svaki sedmi oglas. Pojedini trgovački lanci traže i po nekoliko desetina prodavaca, tako da je ova brojka svakako veća.
Sami lekari upozoravaju na nedostatak velikog broja svojih kolega, što potvrđuju i podaci o sve većem broju onih koji se vraćaju iz penzije u ordinacije, ali i oglasi u kojima su oni među najtraženijima. Povećana je potražnja i za medicinskim sestrama, kuvarima, dostavljačima i konobarima.
Rušenje rekorda
S obzirom na to da su plate, barem statistički, u porastu, a penzije za njima i inflacijom značajno zaostaju, ne čudi da je velik broj penzionera odlučio upotpuniti svoj kućni budžet radom na pola radnog vremena. Takvih je prema podacima Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje u maju bilo 26.881. Najviše ih je zaposleno upravo u trgovini, zatim u prerađivačkoj industriji, a potom i u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima.
Porast je to od 1.411 osoba u u poređenju s aprilom ove godine, ali i 4.733 osobe u u poređenju sa majem 2022. godine. Postupno širenje kruga onih koji smeju raditi na pola radnog vremena dovelo je do ovakvog porasta. Slično se može reći i za broj osiguranika u dobi od 65 i više godina, kojih je u maju bilo 28.307.
Njih je najviše umesto odlaska u mirovinu ostalo raditi u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, a zatim u trgovini i prerađivačkoj industriji. Ovakav je porast omogućen i nedavno usvojenim izmenama Zakona o radu u kojima je ostavljana mogućnost nastavka radnog odnosa i nakon 65. godine života uz dogovor zaposlenog i poslodavca.
No, iako se rekordi u zaposlenosti starijih osoba obaraju iz meseca u mesec, Hrvatska je zapravo pri dnu evropske lestvice u toj kategoriji, ako se posmatraju podaci Eurostata koje je preneo Poslovni dnevnik. Doduše ti se podaci odnose na 2021., pa ćemo uzgred spomenuti kako je u maju ove godine ukupno 1,7 posto osiguranika imalo 65 ili više godina, dok je istodobno 2,19 posto od ukupnog broja penzionera radilo pola radnog vremena.
Debelo ispod proseka
No, ako gledamo dobne skupine unutar umirovljeničke populacije, onda je prema pretprošlogodišnjim podacima, svega šest posto onih u dobi između 65 i 69 godina radilo.
Isti je postotak tada zabeležila i Belgija, a nešto niži (5,2 posto) Rumunija. S druge strane, u Sloveniji je udeo oko devet posto, kao i u Španiji, dok je u Austriji oko 9,5 posto.
U većini zemalja koje su u Evropsku uniju ušle u ovom veku, udeli radnika među penzionerima su dvocifreni, što na kraju podiže i ukupni evropski prosek na 13,3 posto.
Najviše starijih osoba u dobi od 65 do 69 godina radi u Estoniji (32,5 posto), zatim Nemačkoj (17,4 posto) i Češkoj (14,8 posto).
Slično je i u dobnim skupinama od 70 do 74 te od 75 godina naviše.
Iako su postoci zaposlenih manji u svim zemljama Evrope, Hrvatska je i ovde pri dnu. Tako u skupini od 70 do 74 godine radi svega 2,3 posto penzionera, što je daleko manje nego u Sloveniji (3,4 posto) i Mađarskoj (4,6 posto). Evropski je prosek 4,9 posto.
Starijih od 75 godina koji rade u Hrvatskoj ima 0,8 posto, dok je u Sloveniji taj udio 1,2 posto. Evropski je pak prosek 1,4 posto zaposlenih u dobi od 75 i više godina, piše Mirovina.hr.
