Direktor PIO Fonda Relja Ognjenović kazao je da Fond, kao i Vlada Srbije, nastoji da ostvari cilj - da prosečna penzija dostigne 50 odsto od prosečne plate u Srbiji.

On je, na tradicionalnim 13. susretima direktora fondova/zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje država nastalih na prostoru SFRJ podsetio da je na čelo PIO Fonda došao u jednoj teškoj situaciji, pandemije kovida, u kojoj je trebalo  korisnicima obezbediti pružanje svih usluga.

"Mi smo tu situaciju prebrodili, između ostalog, digitalizacijom, uz pomoć Vlade Srbije, tako da smo omogućili korisnicima da što više poslova obave iz svojih kuća, iz svojih fotelja", kazao je Ognjenović.

Kako je istakao, Fond je uspeo i da poveća prihode, tako da se od maja meseca 2022. za 1,4 miliona penzionera, odnosno 85 odsto korisnika, penzije isplaćuju iz sopstvenih izvora.

To smatram velikim uspehom i Fonda i Vlade s obzirom da su 2012. dotacije države iznosile 48 odsto a sada smo ih sveli na jednocifren broj, odnosno 9, 4 odsto.

Ognjenović je naglasio i da su zahvaljujući izmenama zakona, u ove tri godine omogućena osim redovnog i vanredna usklađivanja penzija u oktobru, tako da su za tri godine penzije povećavane 2 puta godišnje i to će biti ukupno povećanje od 56,7 odsto, zaključno sa januarom 2024 godine.

To je ogroman uspeh, kako Fonda PIO, tako i politike Vlade Srbije, kazao je Ognjenović i dodao da je veliki cilj da penzije prate plate i da dođu do 50 odsto od primanja zaposlenih.

 

 

Inače, tradicionalni 13. Susreti direktora fondova/zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje država nastalih na prostoru SFRJ su ove godine održani u Bečićima u Crnoj Gori od 20. do 22. septembra.

Sastanak direktora nosilaca obaveznog penzijskog osiguranja tematski je bio fokusiran na međusobno upoznavanje sa izmenama u zakonima kojima je regulisana materija penzijskog i invalidskog osiguranja, praćenje promena u okruženju i rešavanje aktuelnih pitanja.

Osnovne teme sastanka bile su “Nastanak i reforma penzijskog sistema sa osvrtom na uslove za starosnu penziju - ko radi najduže, a ko najkraće u regionu”, “Prednosti i nedostaci drugog stuba penzijskog sistema” i “Naplata potraživanja prema odštetnim zahtevima i preračun penzija primenom međunarodnih ugovora.”