To je rekao ekspert ekonomskog instituta Ifo za penzije Joahim Ragnic, prenosi DPA.
Na primer, kada se u Holandiji životni vek produži za tri godine, ljudi dve godine kasnije odlaze u penziju.
Time odnos penzionera i radno sposobnih ostaje na 40 odsto, umesto da se bliži granici od pola–pola, naveli su istraživači drezdenske filijale Ifo.
Ako se uz to, povećanje penzija veže uz stopu inflacije, umesto uz plate, usporiće se tempo rasta državnih rashoda na penzije, nastavlja se u izveštaju.
U Nemačkoj, 65-godišnjaci uz dobro zdravlje u proseku mogu da očekuju 10–11 godina uživanja penzije. Prema holandskom modelu, granica za penziju će se postepeno pomerati ka 69 godina.
U deceniji 90-ih, na 100 radno sposobnih u Nemačkoj je dolazilo 20 penzionera. Krajem ove decenije, odnos će biti 40 na 100, a sredinom 2060-ih na 100 radno sposobnih dolaziće 45 penzionera.
Postojeći penzioni sistem se, dakle, kreće ka sve snažnijem opterećenju radnog stanovništa da finansira penzije.
