Poslaničke penzije vraćaju se u zakonske okvire kao antikoruptivna mera, kako bi, prema obrazloženju, poslanici mogli rasterećenije, nezavisnije da obavljaju svoju funkciju, ali i kao i mogućnost da po prestanku mandata imaju prihode jer su se prethodno zamerili svima i svakome tokom nastupa u Skupštini.

Zakon o Skupštini Crne Gore, koji je u pripremi, predviđa i vraćanje penzija poslanicima koji su na toj poziciji obavili dva mandata, a prethodno imaju minimum 20 godina radnog staža.

To se, prema saznanjima Adria TV, nalazi u nacrtu zakona, koji je još u izradi. Sudeći prema tome, da je 2008. godine jednoglasno usvojen Zakon o zaradama javnih funkcionera, može se naslutiti da će kada predlog zakona do Skupštine stigne na dnevni red, svi poslanici glasati za njega bez obzira na ideološke i partijske razlike, kao što je bio slučaj i prije 17 godina kada su poslaničke penzije jednoglasno usvojene.

Prema objašnjenju koje je Adria TV dato u parlamentu, odluka o takozvanim privilegovanim penzijama poslanika predstavlja antikoruptivnu meru oslonjenu na evropsku praksu.

To obrazloženje potkrepljuje se tvrdnjama da bi usvanjanjem ovih normi poslanici mogli rasterećenije, odnosno nezavisnije da obavljaju funkciju, eliminisali bi se lobistički i drugi potencijalni pritisci na narodne predstavnike prilikom glasanja za razna zakonska rešenja.

Obrazlaže se i činjenicom da poslanici po završetku mandata teško mogu da se vrate redovnom radu u profesijama iz kojih su došli u skupštinsku klupu, te da nije lako naći novi poslovni agnažman jer su „obeleženi“ kroz parlamentarni rad, kao i da su se tokom izlaganja za skupštinskom govornicom zamerili svima i svakome.

Uoči donošenja zakona o Skupštini, koje javnost odavno isčekuje, poslanicima, kao i ostalim javnim funkcionerima, kako je navedeno u vladinim predloženim izmenama i dopunama Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, pod obrazloženjem da se radi o „primanjima od interesa za Crnu Goru“, u 2025. godini sledi povećanje zarada i do 600 eura.

Prema predloženim izmenama koje je Vlada delegirala, koeficijent poslanicima je 29.22, za razliku od 2008. godine kada je donet zakon o privilegovanim poslaničkim penzijama, tada je iznosio 11.50. To bi značilo da je koeficijent poslanicima u poslednjih 17 godina, svake godine uvećavan za po 1.1.

Privilegovane poslaničke penzije iz 2008.godine, Ustavni sud je 24.12.2009.godine ukinuo i proglasio neustavnom uz obrazloženje: „Ako je prosečna visina penzije objektivni izraz opštih socijalnih i ekonomskih prilika u zemlji, onda visina privilegovane penzije državnih funkcionera ne sme nesrazmerno odstupati od prosečne penzije“.

Na osnovu tadašnjih odredbi, pravo na penziju steklo je 111 funkcionera, jer se retroaktivno zakon primenjivao i za funkcionere koji su to bili „u državnim organima Crne Gore, Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbija i Crna Gora u periodu od 27.12.1990.godine“.

A pravo na starosnu penziju i pre ispunjenja opštih uslova prema propisima kojima se utvrđuje penzijsko i invalidsko osiguranje, do odluke Ustavnog suda, ostvarivali su poslanici koji su imali dva mandata i prethodno 20 godina radnog staža kao i najmanje 55 godina života za muškarce, a 50 za žene, kao i poslanici koji su imali tri mandata i 15 godina radnog staža.

Mandat nije bilo potrebno da bude u celosti, odnosno četiri godine.

Za ispunjenje ovoga uslova bila je dovoljna polovina mandata, odnosno po dve godine.