Slovenija je već pred uvođenjem penzijske reforme.

Predlog izmene zakona o penzijima, o kome su socijalni partneri i vlada potpisali sporazum i koji je već u javnoj raspravi, postepeno povećava potrebnu starosnu granicu za odlazak u penziju za dve godine od 2028. godine i produžava period za obračun penzijske osnovice.

Očekuje se da će se starosna granica za odlazak u penziju postepeno povećavati sa 60 na 62 godine od 2028. godine za one sa 40 godina penzijskog staža bez ikakvih dodatnih uslova ili sa 65 na 67 godina za one sa najmanje 15 godina staža osiguranja. Poslednja godina prelaznog roka bila bi 2034.

Staž potreban za penziju se ne menja. Prilikom odlaska u penziju sa 62 godine života biće potrebno 40 godina penzijskog staža bez otkupa dodatnih godina, a pri odlasku u penziju sa 67 godina najmanje 15 godina staža osiguranja.

U kojim slučajevima bi se starosna granica mogla sniziti?

Starosna granica bi mogla da se snizi za zbrinjavanje deteta (rođenog ili usvojenog sa državljanstvom EU), obavezno služenje vojnog roka i upisom u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje pre 20. godine života.

Prema sadašnjim propisima, ova opcija zahteva ulazak u osiguranje pre navršenih 18 godina, tako da bi se pomenuta novina primenjivala postepeno u periodu od sedam godina, objavila je RTV Slo.

Više neće važiti uslov po kojem je osiguranik morao da brine o detetu tokom prve godine života.

U slučaju usvojenja deteta, usvojilac ima pravo na umanjenje starosne granice, osim ako usvojilac već duže vreme prima roditeljsku naknadu. Ukoliko bi oba usvojioca koristila isti broj dana odsustva, smanjenje granice bi mogla tražiti usvojiteljika.

Kada osiguranik ostvari pravo na prevremenu, starosnu ili invalidsku penziju, procenat određivanja penzije treba da se poveća za 1,6 odsto zbog nege svakog rođenog deteta, ali ne za više od troje dece. Žena treba da ima pravo na dodatni procenat, osim ako muškarac duže vreme prima roditeljsku pomoć. Ako su oboje koristili isti broj dana, žena treba da zatraži beneficiju.

Smanjenje starosne granice za obaveznu vojnu službu trebalo bi da bude moguće i za žene. Sve žene koje su studirale na takozvanom „univerzitetu primenjenih nauka” takođe su upućene na obaveznu vojnu službu.

Period za obračun penzijske osnovice od 24 do 40 godina

Nakon prelaznog perioda koji počinje 2028. godine, od 2035. godine pa nadalje, uzimalo bi se u obzir najpovoljnijih uzastopnih 40 godina osiguranja, pri čemu bi se eliminisalo pet najpovoljnijih godina za osiguranika.

Procenat za obračun penzijske osnovice za 40 godina penzijskog staža postepeno bi se povećavao sa sadašnjih 63,5 odsto od 2028. godine i iznosio 70 odsto 2035. Za 15 godina staža osiguranja iznosio bi 30 odsto, a za svaku sledeću godinu uključenja u osiguranje dodavalo bi se dodatnih 1,6 odsto.

Mogućnost povećanja procenta određivanja za obračun penzijske osnovice je ako se ostane aktivan nakon navršenih 40 godina penzijskog staža, povećao bi se za 1,5 procentnih poena za svakih šest meseci navršenog staža u 41., 42. i 43. godini penzijskog staža. Za punu 41 godinu staža to bi, dakle, iznosilo 73 odsto od 2035. godine, a za 43 godine bilo bi 79 odsto.

Roditelj koji je u većoj meri koristio roditeljsko odsustvo i nije tražio negu deteta radi snižavanja starosne granice može da zahteva veći procenat. Ukoliko osiguranik za vojni rok ne traži snižavanje starosne granice, može ga koristiti za povećanje procenta doprinosa.

Usklađivanje penzija će od 2031. sve manje uzimati u obzir rast plata i sve više troškove života

Od 2026. do 2030. penzije bi se usklađivale za 50 odsto rasta prosečne bruto zarade i 50 odsto prosečnog rasta potrošačkih cena. Od 2031. sve manje bi se uzimalo u obzir udeo rasta zarada, a sve više bi se uzimao u obzir udeo rasta potrošačkih cena, dok bi se 2040. godine udeo rasta zarada uzimao u obzir sa 20 odsto, a udeo rasta potrošačkih cena sa 80 odsto.

Godišnji dodatak bi iznosio u 2026. godini za primaoce penzije do 710 evra - 470 evra, primaoci penzije od 710 do 850 evra imali bi 330 evra, a primaoci penzije preko 850 do 1.010 evra imali bi dodatak 270 evra.

Oni sa penzijom od 1.010 do 1.210 evra dobijali bi 220 evra, a oni sa penzijom većom od 1.210 evra 160 evra.

Invalidi sa beneficijama do 1.010 evra dobijali bi 270 evra, oni sa beneficijama iznad 1.010 evra do 1.210 evra 220 evra, a oni sa beneficijama iznad 1.210 evra imali bi pravo na 160 evra.

Uvodi se Božićnica, do 2030. godine će iznositi 250 evra

Svima koji budu dobili godišnji bonus u tekućoj godini isplaćivala bi se zimnica ili božićnica.

Korisnici bi je dobijali uz penziju za novembar tekuće godine. Ove godine bi se isplaćivala u iznosu od 150 evra, a onda bi svake godine bila sve veća dok 2030. ne dostigne 250 evra.

Zagarantovana invalidska penzija bila bi povećana na 50 odsto minimalne penzijske osnovice.