Srpsko američka naučnica Gordana Vunjak-Novaković izabrana je za finalistkinju Evropske nagrade za pronalazače - za inovativni doprinos u biomedicini, koji između ostalog otvara vrata regenerativnoj medicini, objavio je danas u Minhenu Evropski zavod za patente. Vunjak Novaković kandidovana je u kategoriji "Životno delo", a za tu prestižnu nagradu, kako je navedeno na sajtu EPO, "bore se" još dva nemačka naučnika. Dobitnici će biti poznati 17. juna.


Rad profesorke Univerziteta Kolumbija, članice SANU i prve Srpkinje i žene koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD, rešio je kompleksne probleme u vezi sa zamenom oštećenog tkiva, navodi se u saopštenju.


Trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da oporavi pluća oštećena usled kovid-19, i testira novi tretman zasnovan na inhalacionoj terapiji, gde aktivnu komponentu leka predstavlja molekul koji izlučuju matične ćelije.


Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini.


Vunjak-Novaković (73) citirana je više od 53.400 puta, a pokrenula je pronalaženje alternativnog pristupa u laboratorijskom uzgajanju ćelija što je dovelo do revolucionarnog postignuća u kultivaciji tkiva za primenu u regenerativnoj medicini.


Zamena oštećenog ili istrošenog tkiva je dugo bila cilj naučnika koji rade u biomedicinskom polju. Osamdesetih godina prošlog veka, kada je Vunjak-Novaković započela svoju karijeru, preovladavao je pristup kombinovanja ćelija i biomaterijala i njihova ugradnja u telo, sa namerom da takav transplant pronađe način da regeneriše tkiva. Istraživačica je pionir alternativnog pristupa koji obuhvata laboratorijsko uzgajanje ćelija uz pažljivo kontrolisanje eksternih okruženja (temperatura, pH, nutrijenti, kiseonik, faktori rasta i fizičke sile) kako bi se uticalo na vrstu tkiva u koje se ćelije razvijaju, praćeno implantacijom ovog tkiva u telo. „Ćelije ne možete da prevarite“, kaže Vunjak-Novaković. „Morate im pružiti pun spektar uslova koje imaju u prirodi.“

Facijalna hirurgija bila je primarni fokus Vunjak-Novaković i EpiBone, jedne od kompanija čiji je suosnivač. Da bi se napravile inženjerski projektovane kosti lica, nedostajuće ili oštećeno područje se skenira ne bi li se definisao precizan oblik defekta, što pomaže u stvaranju 3D modela potrebne zamenske kosti.Model se potom unosi uuređaj za mikrofabrikaciju kako bi se deo svinjske ili goveđe kosti izrezao u isti oblik, stvarajući matricu u kojoj će rasti novo koštano tkivo.

Model se naseljavamatičnim ćelijama iz abdominalnog masnog tkiva pacijenta i smešta u bioreaktor, koji oponaša precizno kalibrisane uslove u ljudskom telu, omogućavajući kosti da raste. Budući da se koštano tkivo neprestano obnavlja, animalni model je na kraju zamenjen sopstvenom kosti pacijenta. Vunjak-Novaković veruje da je EpiBone jedina kompanija koja može da izvrši individualno prilagođavanje kostiju pacijenata njihovoj biologiji i anatomskom obliku.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je Vunjak-Novaković 2020. godine Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Srbije i izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva.


Ugledna naučnica je i kreativni ambasador Srbije u okviru Saveta za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.


"Gordana Vunjak-Novaković dala je ogroman doprinos inženjerstvu tkiva, jednom od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života“, rekao je predsednik tog zavoda Antonio Kampinos saopštavajući imena finalista.


On je naveo i da njena naučna inovacija, način razmišljanja i pronalasci nude mogućnost bezbednije rehabilitacione medicine kod mišićno-koštanih, srčanih i plućnih stanja, otvarajući vrata novom dobu regenerativne medicine.


Dve decenije bavi se istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji.


Rad Vunjak-Novaković fokusiran je na inženjerstvo ljudskih tkiva za regenerativnu medicinu, izučavanje matičnih ćelija i modelovanje bolesti, navodi se u saopštenju Evropskog zavoda za patente.