Letnje računanje vremena ove godine počinje 27. marta, kada se sat pomera za jedan čas unapred.
Pomeranje vremena, prema stručnjacima, može i te kako da utiče na zdravlje, pa se u tom periodu možete osećati umornije nego inače.
Brojne studije pokazale su da prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena može imati negativan uticaj na zdravlje i psihu kod ljudi.
– Na osnovu opsežnog istraživanja, moje kolege i ja verujemo da je nauka koja uspostavlja ove veze jaka i da dokazi predstavljaju dobar osnov za usvajanje standardnog računanja vremena – kaže profesorka Bet En Melou.
Promene računanja vremena na jesen i u proleće utiče na naš biološki sat kojim se regulišu ne samo periodi spavanja i budnog stanja, već i mnoge endokrine funkcije. Pomeranje sata uzrokuje poremećaj ritma, što može dovesti do umora i nesanice, ali i razvoja gojaznosti, metaboličkog sindroma, depresije i drugih bolesti.
Na pomeranje sata ljudi različito reaguju. Postoje oni kojima je potrebno nedelju do dve dana da se prilagode promeni, a takođe i oni koji se, jednostavno, ne priviknu na nov način računanja vremena.
Vraćanjem sata unazad na standardno vreme, svakog novembra je relativno bezopasno, ali se neki ljudi osećaju kao da su “izbačeni iz koloseka” i potrebno im je vreme da se prilagode promeni.
Ali pomeranje sata unapred na proleće je mnogo teže za telo i samu psihu, pa se često naziva i “prolećnim umorom”. Kako se sat pomera, tako i dan traje duže, a izlaganje svetlosti kasnije uveče odlaže oslobađanje melatonina u mozgu, hormona koji podstiče pospanost. Zbog toga je moguća nesanica, loš san, kao i buđenje u toku noći, zbog čega se tokom dana možete osećati umornije nego inače.
Posmatrano sa psihičke strane, u tom periodu moguće je prisustvo razdražljivosti, depresivnih faza, psihičkog umora i potrebe za odmorom i relaksacijom. S obzirom da nas očekuje sve lepše vreme, potrudite se da što više dana provodite u prirodi i na suncu.
