Sve su veći izgledi da bi T-ćelije mogle biti skriveni izvor imuniteta na Kovid-19.
Ključna uloga T-ćelija mogla bi i da razreši neke zagonetke koje dosad nismo mogli da objasnimo - od dramatičnog uvećanja rizika od zaražavanja kako raste starosna dob do misterioznog otkrića da virus može da uništi slezinu.
Kako deluje imunitet?
Većina ljudi verovatno nije pomislila na T-ćelije, to jest T limfocite, kako se još nazivaju, još od školskih dana, ali kako bismo sagledali njihovu važnost za naš imunitet, možemo se osvrnuti na sidu u poslednjim stadijumima bolesti.
Uporna groznica. Rane. Zamor. Gubitak težine. Retki kanceri. Inače bezopasni mikrobi, kao što je gljivica kandida albikans - obično se pronalazi na koži - preuzimaju celo telo.
Tokom meseci ili godina, HIV vrši određenu vrstu genocida nad T-ćelijama, tako što ih lovi, ulazi u njih i sistematski ih navodi da izvrše samoubistvo.
„Briše njihov veliki deo", kaže Adrijan Hejdej, profesor imunologije na londonskom Kings koledžu i vođa grupe pri Institutu Fransis Krik.
„To nam dobro pokazuje koliko su važne te ćelije - te da se sama antitela s tim ne mogu izboriti."
Pri normalnom imunološkom odgovoru - na, recimo, virus gripa - prvu liniju odbrane čini urođeni imuno sistem, koji podrazumeva bela krvna zrnca i hemijske signale koji podižu uzbunu.
To pokreće proizvodnju antitela, koja uskaču nekoliko nedelja kasnije.
„Četiri ili pet dana nakon zaražavanja, primećujete kako se aktiviraju T-ćelije, a prisutne su i indicije da one posebno prepoznaju ćelije inficirane virusom", kaže Hejdej.
Te nesrećne ćelije zatim budu odstranjene brzo i brutalno - posredstvom samih T-ćelija ili putem drugih delova imuno sistema koje one zadužuju da obave neprijatan posao - pre nego što virus dobije priliku da ih pretvori u fabrike koje izbacuju njegove nove replike.

Šta ne znamo o T-ćelijama i Kovidu-19?
„Kada posmatrate pacijente zaražene Kovidom-19 - ali, sa zadovoljstvom mogu da kažem, i pojedince koji su inficirani ali im nije bila potrebna hospitalizacija - postaje potpuno jasno da postoji odgovor T-ćelija", kaže Hejdej.
„I gotovo je izvesno da su to dobre vesti za one koji se bave vakcinama, zato što smo očigledno u stanju da stvorimo antitela i T-ćelije koje prepoznaju virus. To je sve dobro."
Zapravo, jedna vakcina - koju razvija Univerzitet u Oksfordu - već je pokazala da može da pokrene proizvodnju tih ćelija, skupa sa antitelima.
Još uvek je suviše rano da znamo koliko će nas takav odgovor štititi, ali jedan član istraživačkog tima izjavio je za BBC njuz da rezultati „veoma obećavaju".
Međutim, ima tu i jedna caka. Kod mnogih hospitalizovanih pacijenata sa težim oblikom Kovida-19 odgovor T-ćelija se ne odvija baš po planu.
„Veliki broj T-ćelija bude inficiran", kaže Hejdej.
„To što im se dešava može se uporediti sa svadbenom zabavom ili momačkom večeri koja pođe po zlu - hoću da kažem da dolazi do velike aktivnosti i umnožavanja, ali ćelije isto tako i naprosto nestaju iz krvi."