Kardiovaskularne bolesti svuda u svetu najčešći su uzrok smrti. Procene Svetske zdravstvene organizacije su da više od 18 miliona ljudi godišnje umre usled posledica neke od bolesti iz ove grupe poput srčanog ili moždanog udara, ateroskleroze, duboke venske tromboze ili plućne embolije. Lekari ističu da najmanje 80% prevremenih smrti može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika.
Najčešći faktori rizika za kardiovaskularne bolesti, osim gojaznosti, pušenja, manjka fizičke aktivnosti, su povišen šećer i masnoće u krvi, kao i visok pritisak. Ne možemo da zanemarimo ni nasledne faktore. Ali, našim ponašanjem i lekovima možemo da utičemo na deo faktora rizika - objašnjava doktorka dr Anastazija Stojšić Milosavljević.
Od presudnog je značaja da pacijenti, pre nego što dođe do ozbiljnih bolesti i urgentnih stanja, razmisle o svom kardiovaskularnom riziku te da se pravovremeno obrate lekaru. Preventivni pregledi služe tome da se problem prepozna i dobije odgovarajuća terapija na vreme.
Ukoliko ste u porodici imali nekoga ko je bolovao od kardiovaskularnih bolesti, ko je u mlađim godinama imao srčani ili moždani udar, ko ima loše regulisanu šećernu bolest, spadate u rizičnu grupu - ističe doktor Arsen Ristić.
Savet pacijentima je da, osim što koriste lekove, da se pridržavaju higijensko-dijetetskog režima života. Pacijentima koji imaju povišen pritisak ne preporučuje se slana hrana, gazirana pića, posebno ako je u tim napicima velika količina šećera. Poslednjih nekoliko godina došlo je do izuzetnog napretka u dijagnostici, a pre svega u lečenju srčanih slabosti.
Sada imamo 4 stuba terapije i mogućnost da brzo popravimo stanje naših bolesnika. Pacijentima koji su do pre nekoliko godina zahtevali hitnu hospitalizaciju i bili dugo vremena u bolnici sada je mnogo lakše pomoći - navodi Ristić.
