- koji plan ishrane mi odgovara?
Ostavite cigarete. Duvanski dim sadrži mnoge štetne materije (više od 4.000) koje mogu da oštete srce i krvne sudove. I dugogodišnji pušači kada prestanu sa ovom štetnom navikom, znatno olakšavaju posao svom srcu i celom organizmu.
Redovna fizička aktivnost može da smanji rizik od srčanog udara, pomaže vam da kontrolišete težinu i regulišete krvni pritisak, povišeni holesterol i dijabetes. Smanjuje i stres, koji je značajan faktor u razvoju srčanih oboljenja Preporuke su 30 minuta fizičke aktivnosti, više dana u nedelji.
Preporučuje se hrana koja ima nizak sadržaj soli, masti i holesterola. Ishrana treba da bude bogata voćem, povrćem, žitaricama (integralnim proizvodima) koji štite srce. Mahunarke (grašak, pasulj, soja,sočivo) imaju nizak sadržaj masti, a masne, morske ribe, koje sadrže omega 3 masne kiseline (sardina, tuna, losos), smanjuju rizik za nastanak srčanih oboljenja. Zasićene masti (masti životinjskog porekla) povećavaju nivo holesterola u krvi, a tako doprinose i razvoju srčanih oboljenja. Svinjetina, govedina, sirevi, mleko, puter su bogati zasićenim mastima, pa njihovu upotrebu treba smanjiti. Trans masti (oblik koji nastaje na visokoj temperaturi) su još štetnije od zasićenih masti, jer utiču na povećanje LDL holesterola (lošeg holesterola) i na smanjenje HDL holesterola (dobrog holesterola). Trans masti se nalaze u hrani prženoj na „dubokom ulju”, pekarskim proizvodima, brzoj hrani... Održavajte zdravu teelsnu težinu. Sa porastom broja kilograma, može doći i do hipertenzije, ppvišenog holesterola i šećerne bolesti.
Kontrolišite stres. Odredite prioritete, ne trošite snagu na sitnice, mislite pozitvno, naučite da kažete ne, grupište obaveze, pokušajte da nađete vremena za stvari koje vas opuštaju.
Uravnotežen način života u koji spadaju i osam sati sna, povoljno deluje na rad srca. Odlazite redovno na kontrole i ne zanemarujte tegobe. Ako se ne osećate dobro, javite se lekaru.
Lekari godinama unazad upozoravaju koliko značaj po zdravlje organizma imaju krvni sudovi koji imaju izuzetno važnu ulogu u obavljanju vitalnih funkcija. Kako pokazuje statiska, bolesti krvnih sudova su u porastu, na šta uticaj imaju savremeni stil života, prekomerno stajanje ili sedenje, neredovna ishrana i stres.
Srbija je 2019. bila treće zamlja u svetu koja je uvela bazu podataka o obolelima od bolesti srca i krvnih sudova. Pilot projekat je urađen po uzoru na Švedsku i Britaniju, na inicijativi Evropskog udruženja kardiologa i Udruženja kardiologa Srbije.
Važna prevencija su sistematski pregledi u koje spada kolor dopler krvnih sudova vrata (CDFI), kolor dopler arterija i vena ruku i kolor dopler arterija i vena nogu.
Kolor dopler krvnih sudova pruža podatke u intenzitet protoka krvi kroz arterije i vene i otkriva da li postoje određena oštećenja vena odnosno začepljenja arterija. Pored toga, ovom metodom se utvrđuje stanje zidova krvnih sudova i protok krvi do organa koje taj krvni sud snabdeva.
Ova vrsta sistematskih pregleda je inače bezopasna i bezbolna, a signali na koje treba obratiti pažnju su: bol u grudima, zamor, bol u vratu, vrtoglavica, bol u potkolenicama, oticanje ruku i nogu i grčevi u mišićima.
Postoje grupe ljudi kojima se naročito preporučuje redovna kontrola zdravlja krvnih sudova, u te grupe spadaju: pacijenti sa visokim krvnim pritiskom i ostalim srčanim problemima, pušačima, dijabetičarima, onima koje muče česte vrtoglavice, gojaznim osobama, kao i onima koji imaju probleme sa cirkulacijom. Oprez se savetuje i ljudima čija porodična anamneza nalaže to odnosno u čijim porodicama su se dogodili smrtni slučajevi zbog infarkta i šloga. Ukoliko ste preživeli moždani udar, ne zanemarujte preventivne mere.
