Time se uspostavlja ravnoteža nakon 10 sati sedenja, iako svaka vežba ili čak samo stajanje u određenoj meri pomažu, piše sajt faktor.ba.
Taj zaključak se temelji na meta-analizi u devet prethodnih studija, u kojima je učestvovalo ukupno 44.370 ljudi u četiri različite zemlje, a učesnici su nosili neki oblik uređaja za praćenje fitnesa.
Analiza je pokazala da je rizik od smrti među onima koji vode sedelački način života porastao kako se smanjivalo vreme provedeno u telesnoj aktivnosti umerenog do jakog intenziteta.
"Kod aktivnih pojedinaca koji rade oko 30-40 minuta telesne aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta, povezanost između dugog vremena sedenja i rizika od smrti nije značajno drugačija od onih s malo vremena sedenja", napisali su istraživači.
Drugim rečima, bavljenje nekim razumno intenzivnim aktivnostima - vožnja bicikla, brzo hodanje, vrtlarenje - može smanjiti rizik od ranije smrti, do te mere da se ova veza može videti u prikupljenim podacima hiljada ljudi.
Neki od načina koji vam mogu pomoći da budete fizički aktivniji uključuju i hodanje stepenicama umesto korištenje lifta, igranje s decom i kućnim ljubimcima, meditacija, joga, plesanje, obavljanje kućnih poslova, vožnja bicikla i slično.
Ako ne možete odmah da izdržite 30-40 minuta umerenog do intenzivnog vežbanja, istraživači savetuju da počnete s manjom minutažom.
