Na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji Radiološkog društva Severne Amerike (Radiological Society of North America ili RSNA) su predstavljeni rezultati studije koja je analizirala mozak osoba sa hroničnom migrenom upotrebom aparata za magnetnu rezonancu visoke rezolucije (snage sedam Tesla). Analiza je pokazala da izvestan procenat ljudi sa hroničnom migrenom i takozvanom epizodičnom migrenom bez aure imaju promene u dubokim zonama mozga, u takozvanim perivaskularnim prostorima.


Šta to zapravo znači?


Dr Aleksandra Pavlović, neurolog, docent na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu i član Odbora za demencije pri Evropskoj organizaciji za moždani udar, ističe da krv stiže u naš mozak iz srca preko velikih arterija vrata, koje se nakon ulaska u lobanju dele na sve manje grane, do najmanjih arterija i arteriola. Ovi mali krvni sudovi su veoma važni jer su mesto prenošenja kiseonika i hranjivih materija iz krvi u mozak.

– Arteriole se nastavljaju na kapilare, kapilari na venule i vene, koje potom odvode iz mozga suvišne, nepotrebne materije. Oko ovih najmanjih krvnih sudova, arteriola, kapilara i venula mozga, normalno se nalaze tečnošću ispunjeni (perivaskularni)prostori, koji su sada prvi put povezani sa migrenskom glavoboljom. Iako se za postojanje perivaskularnih prostora zna više od 150 godina, tek je poslednjih desetak godina prepoznat njihov značaj.

Ovi prostori predstavljaju kompleksan sistem koji omogućava protok tečnosti i raznih supstanci u našem mozgu. Oni se pretežno nalaze u dubokim strukturama mozga, beloj masi mozga i bazalnim ganglijama (duboke sive mase). Dok se u sivoj masi mozga i bazalnim ganglijama nalaze tela neurona, produžeci neurona čine belu masu mozga. Danas znamo da je zadatak perivaskularnih prostora na prvom mestu svojevrsno čišćenje mozga od nepotrebnih materija. Ovo se postiže takozvanim glimfatičkim sistemom koji koristi perivaskularne prostore da bi eliminisao razne nepoželjne metabolite iz mozga. Ovaj sistem je naročito aktivan u toku spavanja – objašnjava dr Pavlović za "Politiku".

Šta znače ove promene koje su viđene kod osoba sa migrenom?

Naša sagovornica kaže da su savremenim aparatima za magnetnu rezonancu danas u prilici i da vide proširene perivaskularne prostore na snimcima mozga, što najverovatnije znači njihovu disfunkciju. Kod osoba sa migrenom snimci mozga neretko pokazuju postojanje promena koje se vezuju za bolest malih krvnih sudova mozga, a to su male, takozvane lakunarne ishemije (veoma mali, ali često brojni infarkti mozga) i slivena razređenja bele mase mozga. Ove promene su po pravilu klinički „neme”, odnosno detektuju se na snimcima mozga, ali bez jasnih kliničkih ispoljavanja. Promene na malim krvnim sudovima mozga se naročito mogu videti kod osoba koje imaju migrenu sa aurom i česte napade glavobolje.

– Uzrok nastanka glavobolje migrenskog tipa nije u potpunosti razjašnjen. Smatra se da je migrena posledica izmenjene nadražljivosti mozga, za šta verovatno postoji nasleđena sklonost kod nekih ljudi. Ta preterana nadražljivost dela kore mozga dovodi do prolaznih promena na krvnim sudovima mozga, koji se u toku napada glavobolje šire, posle čega sledi faza smanjene perfuzije mozga, tj. smanjenog protoka krvi. U ovom složenom procesu se događaju i brojne biohemijske promene, oslobađaju se razni joni i neurotransmiteri, koji aktiviraju sistem za bol – navodi dr Pavlović.

Ključno pitanje je da li su osobe sa migrenom u povećanom riziku za moždani udar?

Mnoge studije pokazuju, kaže dr Pavlović, da su osobe sa migrenom u povećanom riziku za moždani udar 1,5–1,7 puta u odnosu na one koji ne pate od ove vrste glavobolje. Pre par nedelja objavljena je studija koja je potvrdila da migrena takođe nosi četiri puta veći rizik od postojanja klinički „nemih” vaskularnih promena koje se detektuju na snimcima mozga magnetnom rezonancom. U posebnom riziku su mlađe žene koje pate od migrene sa aurom, uz to su pušači i koriste oralne kontraceptive. Postoje i retke forme naslednih bolesti krvnih sudova mozga koje se upravo ispoljavaju migrenskom glavoboljom i moždanim udarom.

– Glavobolja je zaista jedna od najčešćih neuroloških smetnji. Tako se procenjuje da svaka druga odrasla osoba ima glavobolju bar jednom godišnje, a jedna od najčešćih glavobolja je migrena. Procenjuje se da u svetu 148 miliona ljudi pati od hronične migrene, što znači da imaju napade glavobolje bar 15 dana u mesecu, pa i više. Migrena je dva do tri puta češća kod žena u odnosu na muškarce. Osobe koje pate od migrene treba da naročito obrate pažnju na postojanje vaskularnih faktora rizika (povišen krvni pritisak, povišen šećer i masnoće u krvi, srčane bolesti, povećana sklonost zgrušavanju krvi, pušenje…) i da ih koriguju i drže pod kontrolom – ističe dr Pavlović.

Na pitanje da li se prošireni perivaskularni prostori mogu povezati i sa drugim bolestima i stanjima, naša sagovornica odgovara potvrdno i napominje da se prošireni perivaskularni prostori dovode u vezu sa nastankom bolesti malih krvnih sudova mozga, Alchajmerovom bolešću i razvojem nekih drugih neurodegenerativnih, pa i zapaljenskih bolesti mozga.

Uvećani perivaskularni prostori na snimcima mozga magnetnom rezonancom se vide sa starenjem i kod osoba sa vaskularnim faktorima rizika, a naročito kod onih sa povišenim krvnim pritiskom.

– Pomenuta studija urađena je na malom broju pacijenata i njene rezultate tek bi trebalo potvrditi na većem broju ispitanika – zaključila je dr Pavlović.