Jedini način da se predupredi cervikalni sindrom, oštećenje mišića zbog prelaska iz toplog u hladno, ili bilo koji drugi teži oblik, jeste fizička aktivnost i vežbe, izjavila je  fizioterapeutkinja Aleksandra Krstić za Tanjug.

Cervikalni sindrom je, kako je objasnila, vezan isključivo za vrat zato što je to cervikalni deo kičme, koji je ugrožen upravo u letnjim periodima, kada dolazi do promene temperature izlaskom iz rashlađenih prostorija napolje na visoke temprature. Prelazak iz toplog u hladno dovodi do naglog spazma krvnih sudova jer na niskim temperaturama ljudima krv cirkuliše normalno i do glave dolazi određena količina krvi koja je neophodna, a nagla promena dovodi do spazma krvnih sudova, prilikom čega ne dolazi dovoljna količina krvi u mozak i nastaju nesvestice i vrtoglavice.

Kada se govori o samom cervikalnom sindromu, Krstićeva navodi da on predstavlja skup simptoma koji je praćen bolom u vratu, ramenima, potiljačnom delu glave, u predelu između lopatica i ukoliko se ne leči, dolazi do trnjenja prstiju i bolova u podlakticama.

"Uzimanje prekomerne količine suplemenata, konkretno magnezijuma, može da napravi neke druge probleme u organizmu. Iz tog razloga, mi kao terapeuti i lekari apelujemo da mora da se izmeri određena količina vitamina, minerala, magnezijum na poseban način. Jedini vitamin koji može da se koristi u neograničenim količinama je vitamin C", naglasila je ona i dodala da bilo kakva upotreba suplemenata mora da bude u dogovoru sa lekarom ili fizioterapeutom.

Dodala je da u letnjem periodu dolazi do dehidratacije zbog prekomernog znojenja, zbog čega je neophodno unositi voće, povrće, vodu sa limunom koji mogu da nadoknade izgubljene elktrolite.

"Cervikalni sindrom prvo nastaje zato što mi ne koristimo mišiće kako nam je priroda dala. Oni tokom vremena slabe, grče se, druge suprotne grupe mišića postaju jače i dolazi do slabijeg dotoka krvi i pršljenovi se habaju", objasnila je Krstićeva. Simptomi cervikalnog sindroma, kako kaže, mogu biti tačkice pred očima, zujanje u ušima, trnjenje prstiju, ograničenje pokreta u vratu i u ramenu, i dodaje da ukoliko su simptomi duži vremenski period zanemareni, onda se dolazi u dublju fazu bolesti kada je neophodno obratiti se lekaru, da se uradi rengen snimak vratne kičme, ukoliko je neophodno i magnetna rezonanca, a tek onda sledi fizikalna terapija.

Nakon adekvatno sprovedenog fizikalnog tretmana, kako je Krstićeva kazala, sve vežbe pacijenti mogu da nauče i 10 do 15 minuta vežbi dnevno je potrebno kako bi se održavala elastičnost mišića i njihova snaga i kako ne bi došlo do napredovanja bolesti.

Naglasila je i da je jedini način da se predupredi cervikalni sindrom ili bilo koji teži oblik i drugi problemi u starosti, vežbe istezanja, vežbe jačanja mišića koji drže kičmeni stub i fizička aktivnost.

Istakla je da se plan i program vežbi pravi individualno, i da prema obliku vrata, položaju glave, konstituciji tela, svaki terapeut zna koju će grupu vežbi da odredi i koje će još vežbe dati svojim pacijentima. Dodaje da postoje određene autorizovane grupe vežbi koje se daju, to su statičke vežbe za jačanje mišića vratnog dela kičmenog stuba i one su univerzalne. "Najčešće dolaze žene između 30 i 50 godina, koje zaista imaju ozbiljne probleme u vratu. Pošto su ih zanemarivale duži period, došlo je do čak i diskus hernije. Tu su onda već ozbiljne terapije i ozbiljna je problematika koja mora da bude praćena i od strane lekara, zato što je sam proces lečenja dugotrajan i vi sa diskus hernijom, i uopšte sa cervikalnom spondilozom, ne možete da ozdravite", objasnila je ona i dodala da je diskus hernija nešto što se održava na određenom nivou i bitno je sprečiti da dalje ne napreduje.

Oštećenje mišića zbog prelaska iz toplog u hladno može da se predupredi vežbama, odgovarajućim statičkim kontrakcijama ili laganim vežbama razgibavanja i istezanja koje jačaju mišiće i omogućavaju podizanje tonusa mišića koju održavaju pršljenove, objasnila je fizioterapeutkinja.