Demencija je širi pojam koji pokriva veći broj različitih stanja, uključujući i Alchajmerovu bolest, koja je najčešći oblik demencije.
To i jeste jedan od razloga zašto ljudi ponekad brkaju ta dva pojma.
Šta je demencija
Demencija je termin za opšte gubljenje sposobnosti pamćenja, razmišljanja i donošenja odluka, što utiče na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Tendencija rasta broja novoobolelih prisutna je u velikom delu sveta zbog sve starije populacije. No, još ih je mnogo više kojima bolest nije dijagnostikovana i ne znaju da žive s njom. Postoji mnogo različitih oblika demencije, a svaki od njih povezan je sa specifičnim tipom oštećenja moždanih ćelija. Demencija se može podeliti u dve glavne grupe, no neke bolesti spadaju u obe kategorije:
- Kortikalna, koja uzrokuje težak gubitak pamćenja (kao što je slučaj kod Alchajmerove bolesti)
- Subkortikalna, koja utiče na brzinu razmišljanja i aktivnost (kao što je slučaj kod Parkinsonove bolesti)
Drugi po učestalosti oblik demencije, nakon Alchajmerove bolesti, je vaskularna demencija, no obe vrste su retke kod osoba mlađih od 65 godina. Ostali česti oblici demencije su frontotemporalna demencija, koja se uglavnom dijagnostikuje kod osoba mlađih od 65 godina, kao i demencija s Lewyjevim telima, kod koje se nervna oštećenja s vremenom pogoršavaju uzrokujući usporeno kretanje.
Šta je Alchajmerova bolest
Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije. Radi se o degenerativnoj bolesti mozga koja je uzrokovana složenim promenama u mozgu usled oštećenja moždanih ćelija. Stručnjaci još uvek u potpunosti ne razumeju šta je tačan uzrok bolesti, ali smatraju da verovatno nastaje kad se veće količine proteina natalože i okruže moždane ćelije, što dovodi do oštećenja i smrti ćelija. To onda uzrokuje postupno nestajanje komunikacije između moždanih ćelija. Obično prve bivaju zahvaćene moždane ćelije u području hipokampusa. To uzrokuje poteškoće u prisećanju stvari jer je hipokampus središte učenja i pamćenja. Alchajmer s vremenom dovodi do simptoma demencije kao što su problemi s kratkoročnim pamćenjem, problemi s plaćanjem računa ili pamćenjem dogovora i sastanaka. Simptomi se s vremenom pogoršavaju pa osoba može izgubiti sposobnost da pravilno govori ili piše, obavlja svakodnevne zadatke poput odevanja ili da se seća ko su njeni bližnji. Osoba s Alchajmerovom bolešću lako može postati konfuzna i agresivna te ponekad može imati ispade besa ili nasilnog ponašanja.
Koji su glavni simptomi demencije
Simptomi demencije variraju ovisno o uzroku, no uobičajeni znakovi i simptomi uključuju:
- Kognitivne promene
* gubitak pamćenja, koji obično primećuje bračni partner ili neko drugi
* konfuznost ili dezorijentisanost, poput toga da osoba ne zna gde je ili koje je doba dana
Poteškoće
* u komunikaciji ili pronalaženju reči
* u praćenju konverzacije
* s vizuelnim i prostornim sposobnostima, poput toga da se osoba izgubi dok vozi
* s razmišljanjem ili rešavanjem problema
* s izvođenjem složenih zadataka
* s planiranjem i organizacijom
* s koordinacijom i motoričkim funkcijama
- Psihološke promene
* promene ličnosti
* depresija
* anksioznost
* neprimereno ponašanje
* paranoja
* uznemirenost
* halucinacije
Simptomi specifični za Alchajmerovu bolest uključuju:
* probleme s pamćenjem, poput redovnog zaboravljanja nedavnih događaja, imena i lica
* postavljanje istih pitanja stalno iznova
* povećane poteškoće sa zadacima i aktivnostima koje zahtevaju planiranje i organizaciju
* zbunjenost u nepoznatom okruženju
* probleme u pronalaženju odgovarajućih reči
* probleme s brojevima i/ili s plaćanjem i novcem prilikom odlaska u kupovinu
* sve veće povlačenje u sebe ili anksioznost
Šta je vaskularna demencija?
Vaskularna demencija je drugi najčešći tip demencije. Javlja se kad je mozak oštećen usled smanjenog dotoka krvi. Ponekad ljudi imaju oba tipa demencije, i vaskularnu i Alchajmer, zbog čega dobijaju dijagnozu „mešovite demencije”.
Ako vaskularni sistem u mozgu postane oštećen, tako da krvne žile propuštaju ili postanu začepljene, tada krv ne može dopreti do moždanih ćelija te će one s vremenom odumreti. Ta smrt moždanih ćelija može uzrokovati probleme s pamćenjem, razmišljanjem ili rasuđivanjem, a kad su ti kognitivni problemi toliko ozbiljni da utiču na svakodnevni život, takvo se stanje naziva vaskularnom demencijom. Simptomi demencije specifični za vaskularnu demenciju uključuju simptome nalik moždanom udaru, poput mišićne slabosti, problema s pokretima i razmišljanjem te promene raspoloženja, poput depresije. Postoji nekoliko različitih tipova vaskularne demencije, ovisno o različitim stepenima oštećenja na pogođenom delu mozga. To su demencija povezana s moždanim udarom, demencija s jednim infarktom, multiinfarktna demencija i subkortikalna vaskularna demencija.
Faze demencije
Za mnoge slučajeve demencije postoje rani upozoravajući znaci. Ta rana faza poznata je i kao kognitivno propadanje i može biti jedva primetna ili se može brkati s nečim drugim, poput depresije. Rani znaci mogu biti vrlo suptilni, a uključuju:
- sporo razmišljanje
- poteškoće s planiranjem
- probleme s jezikom
- probleme s pažnjom i koncentracijom
- promene u raspoloženju i ponašanju
Ti simptomi mogu ukazivati da je već došlo do nekih oštećenja mozga, što znači da bi lečenje trebalo započeti odmah, pre no što se simptomi pogoršaju.
Promene često nastupaju u naletima, s relativno stabilnim periodima između. Vrlo je teško predvideti kad će se ti naleti dogoditi pa je brzo delovanje ključno. Uz već spomenute simptome, ostali mogući znakovi mogu uključivati osećaj dezorjentisanosti, konfuznost, gubitak pamćenja i probleme s koncentracijom, probleme u pronalaženju odgovarajućih reči i ozbiljne promene ličnosti. Te promene uključuju to da osoba postane agresivna, da joj postane teško hodati, da ima problema s kontrolisanjem mokrenja te da vidi stvari kojih nema. Rani znakovi Alchajmerove bolesti su slični, uključujući i često gubljenje predmeta, zaboravljanje razgovora ili događaja ili gubljenje prilikom porodičnih izleta ili putovanja.
Kako se demencija leči
Ne postoji specifična terapija za demenciju, a nažalost niti način da se poprave oštećenja mozga koja su već nastala. Ipak, terapija može pomoći u usporavanju progresije bolesti, a glavni cilj je lečiti osnovni uzrok kako bi se sprečili budući problemi, poput moždanih udara. Lekovi i promene u načinu života se preporučuju, uključujući i zdravu prehranu, mršavljenje ako postoji višak kilograma, prestanak pušenja, telesna aktivnost i smanjenje unosa alkohola. Potpora u obliku fizioterapije, okupacijske, jezične i govorne terapije takođe je od koristi, no uprkos lečenju demencija može znatno smanjiti trajanje očekivanog životnog veka. Prosečno preživljenje nakon dijagnoze je oko 4 godine i većina osoba će umreti ili od komplikacija demencije, poput pneumonije, ili od moždanog udara koji će uslediti. Na vidiku su i nove terapije koje pružaju nadu, a jedna od njih je i novi lek koji je u fazi ispitivanja, a radi se o donanemabu koji bi mogao smanjiti mentalno propadanje za 35 posto u roku od 18 meseci.
Imam li demenciju?
Stručnjaci sa Sveučilišta Cambridge kreirali su jednostavan test koji bi se mogao koristiti za prepoznavanje demencije gotovo deceniju pre nego što lekari uoče simptome.
Pamćenje karata
Nakon što imate priliku gledati u karte nekoliko sekundi, okrenite ih poleđinom prema gore i pokušajte spojiti koliko god parova možete iz što manje pokušaja. U proseku ljudi naprave oko dve pogreške, dok osobe s visokim rizikom za Alchajmer naprave oko 3 pogreške.
Pamćenje brojeva
Osobi se pokazuje dvocifreni broj koji se nakon nekoliko sekundi pokriva. Osoba treba upamtiti taj broj, a svaki sledeći put broj postaje veći za još jednu cifru.
U proseku ljudi upamte oko 7 brojeva, a najveći upamćeni broj kod osoba koje su razvile Alchajmerovu bolest bio je 6, piše Jutarnji list.
