U prodavnici na glavnom seoskom trgu prodaju se osnovne namirnice među kojima je najvažniji baget, ali se ne uzima novac tako da niko ne mora da brine da li je zaboravio novčanik.
Jedan od stanovnika ovog sela je bivši farmer Francis. Na pitanje kako je reagovao kada mu je doktor rekao da ima Alchajmer odgovorio je: "Vrlo teško“, piše BBC.
Njegov otac je takođe imao Alchajmerovu bolest, ali se Francis ne boji.
"Ne plašim se smrti jer će se jednog dana desiti. U međuvremenu ću živeti uprkos bolesti, a ovde sam da živim. Ako se predaš, onda je to, to, samo je potrebno da nastavite najbolje što možete“, kaže Francis, prenosi Klix.ba.
Filipe i Vivijan nastoje da žive normalnim životom koliko god to mogu nakon što im je dijagnostikovana demencija.
"Idemo u šetnje, hodamo“, rekao je Filipe gledajući u daljinu.
Stanovnici nemaju određeno vreme za sastanke, kupovinu i čišćenje, već samo lagani ritam i to ih podstiče na aktivnost, jer imaju slobodu.
Profesorka Helen Amieva, koja radi u ovom selu i brine o njenim stanovnicima, je ukazala da upravo takav način života utiče na tok bolesti.
"Ono što smo primećivali kada ljudi uđu u (uobičajene) institucije jeste ubrzani kognitivni pad, ali to se ovde ne primećuje, več vidimo neku vrstu evolucije. Imamo razlog da verujemo da se ovakvim pristupom može uticati na tok kliničkih ishoda“, konstatovala je Amieva.
Svaka od prizemnih planinskih kuća ima osam stanara koji dele kuhinju, dnevni boravak i trpezariju. Stanari plaćaju troškove koji su jednaki troškovima u prosečnom staračkom domu, dok vlasti pokrivaju ostale troškove, a za izgradnju ovog sela izdvojeno je skoro 20 miliona evra.
Kada je otvoreno 2020., ovo selo je imalo drugu namenu i bilo je deo istraživačkog projekta.
U svetu danas postoji desetak ovakvih sela i privlači one koji traže rešenje zbog mogućeg rasta demencije.
Patricija, još jedna od stanovnica ovog sela kaže da je taj ambijent vratio u život.
"Bila sam kod kuće, ali mi je bilo dosadno. Imala sam ženu koja mi je kuvala. Bila sam umorna i nije mi bilo dobro. Znala sam da Alchajmerova bolest nije laka i plašila sam se. Želela sam da budem negde gde mogu biti od koristi. U domovima je ovako ili onako, ali ništa ne rade, ali ovde je pravi život. Kada kažem pravi onda zaista to mislim“, navela je Patricija.
Demencija može često izolovati ljude, ali u ovom selu postoji snažan osećaj zajedništva među ljudima koji su istinski zainteresovani da se druže i učestvuju u različitim aktivnostima.
Istraživači smatraju da bi to mogao biti ključ za srećniji i zdraviji život sa demencijom.
