Brzina kojom neko govori može biti pokazatelj zdravlja mozga kod starijih osoba, pokazalo je novo istraživanje kanadskih naučnika koje ukazuje na povezanost između demencije i sporijeg tempa govora.
Istraživači sa Univerziteta u Torontu otkrili su da bi brzina govora mogla biti važniji pokazatelj zdravlja mozga od poteškoća u pronalasku odgovarajućih reči, što se često događa tokom procesa starenja, prenosi Independent.
Otkrića kanadskih naučnika mogla bi rezultirati razvojem novih alata i delovanja u otkrivanju kognitivnog propadanja mozga u najranijoj fazi i pomoći pacijentima da održe zdravlje svog mozga kako stare, kažu naučnici.
"Brzina govora može biti odraz promena u mozgu"
"Naši rezultati pokazali su da promene u brzini govora mogu biti odraz promena u mozgu", rekao je koautor studije Jed Meltzer.
"Ovo saznanje ukazuje na to da bi brzinu kojom osoba govori trebalo testirati kao deo standardnih kognitivnih procena da bi se kliničarima pomoglo u što bržem otkrivanju kognitivnog propadanja mozga i da bi se starijim odraslim osobama pomoglo u održavanju zdravlja mozga tokom procesa starenja", dodao je dr. Meltzer.
No, rezultati istraživanja su u korelaciji i možda ne pokazuju da bi vežbanje bržeg tempa govora moglo uticati na zdravlje mozga kod starijih ljudi.
U sklopu istraživanju 125 zdravih dobrovoljaca u dobi od 18 do 90 godina prošlo je tri različite procene.
Jedan od testova sastojao se u igri imenovanja slika u sklopu koje su učesnici morali odgovarati na pitanja o slikama, ignorišući pritom ometajuće reči koje su čuli u slušalicama.
Navodeći primere, naučnici su učesnicima kazali da im se, dok gledaju sliku na kojoj je prikazana krpa, može postaviti pitanje: "Završava li reč na 'a'?", a istovremeno se u pozadini čula reč "metla" kao ometajuća.
Test je pridoneo da se proveri sposobnost ispitanika da prepoznaju šta je na slici i da se prisete naziva predmeta.
Završni test se sastojao od standardnih provera procene mentalnih sposobnosti koje s godinama imaju tendenciju opadanja i povezane su s rizikom od razvoja demencije.
Procenjivala se provera izvršnih govornih funkcija, odnosno sposobnost upravljanja protivrečnim informacijama, a ispitanik je morao ostati usredsređen i trebalo je izbeći sve distrakcije.
Naučnici su podsetili da s godinama opadaju brojne sposobnosti, uključujući i brzinu pronalaženja prikladnih reči.
Ustanovili su da pokazatelj najsnažnije povezanosti sa zdravljem mozga nisu bile pauze koje su učesnici pravili da bi pronašli odgovarajuću reč, već tempo govora između tih pauza.
Stanke koje čine starije osobe tokom govora da bi pronašle prikladnu reč ne moraju uvek biti znak za uzbunu
Stoga naučnici kažu da pauze koje čine starije osobe tokom govora da bi pronašle prikladnu reč ne moraju uvek biti znak za uzbunu jer se može raditi o uobičajenom delu procesa starenja.
No, usporavanje tempa normalnog, uobičajenog načina govora, bez obzira na pauze, može biti važniji pokazatelj ključnih promena zdravlja mozga, zaključili su kanadski naučnici, piše Hina.
