Dr Kris van Tuleken, britanski infektolog izjavio je da ultraprerađena hrana može biti smrtonosnijačak i od pušenja.

Lekar je istakao da gotovo svi svakodnevno jedemo ovu vrstu hrane, često nesvesni opasnosti.

Govoreći o svojoj knjizi "Ultra-Processed People", poznati lekar je objasnio da savremeni čovek godinama unazad ima nedomicu u vezi sa tim šta je zdrava ishrana.

Ipak, on detaljno objašnjava kako prerađena hrana negativno utiče na naše zdravlje, ali i izaziva zavisnost goru od cigareta, alkohola, pa i kockanja.

 

"Hranu koja nas ugrožava zvali smo ‘džank fud’ i ‘prerađena hrana’, ali nismo imali adekvatan sistem za njeno označavanje, iako se radi o globalnoj pandemiji bolesti", kazao je doktor.

Prema njegovim rečima, loša ishrana – definisana kao ona bogata ultraprerađenim namirnicama – danas je vodeći uzrok prevremene smrti, čak i ispred duvana.

To važi ne samo za siromašne zemlje, već i za siromašne slojeve u razvijenim državama, uključujući Veliku Britaniju.

 

Dr Van Tuleken upozorava i na širi ekološki uticaj ove industrije.

"Ultraprerađena hrana nastaje u okviru sistema proizvodnje koji je vodeći uzrok gubitka biodiverziteta, drugi uzrok emisije ugljen-dioksida i prvi uzrok zagađenja plastikom", navodi.

On objašnjava da je pojam ultraprerađene hrane prvi put definisan 2009/10. godine u Brazilu, a da su najrelevantnija istraživanja sprovedena upravo u Latinskoj Americi, u zemljama poput Meksika, Kolumbije i Brazila.

"U tim državama gojaznost gotovo da nije postojala, a za samo deceniju postala je vodeći javnozdravstveni problem", ističe dr Van Tuleken, prenela je Blic Žena.

Prema njegovim rečima, jedina stvar koja se promenila u tom periodu bio je masovni uvoz industrijski prerađene hrane iz zapadnih zemalja. On upozorava da ova hrana nije odgovorna samo za gojaznost, već i za niz drugih zdravstvenih problema – uključujući preranu smrt.

Posebno ističe da je ultraprerađena hrana kod nekih ljudi izaziva jednaku zavisnost kao duvan, alkohol, kockanje ili droga – i da za to postoji snažna naučna osnova.

"Teranje ljudi da 'prestanu da jedu đubre' najčešće ima kontraefekat – guramo ih ka navikama koje su još štetnije", kaže on.

Naučne studije takođe potvrđuju ove tvrdnje. U jednoj analizi došlo se do zaključka da "veliki unos prerađene hrane povećava rizik od brojnih hroničnih i mentalnih bolesti, a nijedna studija ne pokazuje pozitivan efekat po zdravlje".

Druga studija povezuje veliki unos ultraprerađene hrane sa povećanom smrtnošću od svih uzroka, uključujući i kardiovaskularne bolesti.

Šta je ultraprerađena hrana?

Ultraprerađena hrana (UPF – ultra-processed food) jeste industrijski proizvedena hrana koja sadrži sastojke koji se ne koriste kod kuće i koji ne postoje u prirodnom obliku, poput emulgatora, veštačkih aroma, boja, pojačivača ukusa,

stabilizatora, hidrogenizovanih biljnih ulja, sirupa od glukoze, fruktoze ili kukuruza. Ove namirnice su osmišljene tako da budu izuzetno ukusne, jeftine, dugotrajne i "zarazne", a često sadrže malo pravih nutrijenata, dok su bogate šećerom, solju i nezdravim mastima.

Primeri ultraprerađene hrane:

-čips i druge industrijske grickalice;

-gazirani i zaslađeni napici;

-gotova jela iz zamrzivača;

-instant supe i nudle;

-industrijski sladoledi i kolači;

-žitarice za doručak sa dodatim šećerima;

-mnoge vrste industrijskih kobasica, pašteta, viršli;

-proteinske pločice, keksići i energetski napici;

-fabričke verzije hleba sa aditivima.