Kod starijih osoba smeh ima poseban značaj jer pomaže u borbi protiv problema koje često srećemo kad seniora: depresije, anksioznosti, usamljenosti.

Studije pokazuju da redovan smeh može sniziti krvni pritisak, olakšati bolove izazvane artritisom, pa čak poboljšati pamćenje i koncentraciju.

Smeh podstiče socijalne interakcije i smanjuje osećaj usamljenosti.

Za one koji žive sami ili retko viđaju porodicu, smeh može biti način da se povežu sa mlađima.

Deca i unuci žive u savremenom vremenu i sa sobom nose svoj svet – brz, moderan, starijima često nerazumljiv.

Međutim, zajednički povod za smeh čini da svi postanemo isti. U tom trenutkui i sve drugo prestaje da bude važno.

Bilo bi dobro da se na Dan smeha, nedavno obeležen, ali i svih drugih dana setimo da su najlepši trenuci u životu često oni najjednostavniji – trenuci kada smo se smejali ne mareći kako izgledamo, koliko imamo godina ili šta nas
sutra čeka.

Smeh ne rešava sve probleme ali menja način na koji na njih gledamo i kako se sa njima borimo.

Smeh nije samo reakcija na nešto prijatno i zabavno, on je fiziološki odgovor koji pokreće hemijsku reakciju u mozgu i oslobađa neurotransmitere dopamin, serotonin i endorfin. Dopamin povećava osećaj sreće, serotonin smanjuje nivo stresa, a endorfin služi kao prirodni lek protiv bolova.

Posebno je zanimljivo to što, prema novijim istraživanjima, čak i kada je smeh lažan ili forsiran, on je i dalje lekovit: smanjuje stres, poboljšava raspoloženje i čini nas zdravijim. Kažu – da bi smo se osećali bolje, potrebno je samo da se 20 sekundi smejemo najširim i najblesavijim smehom kojim možemo. Nakon toga osećaćemo se malo bolje i umirenije.

Možda zvuči čudno ali naš imunitet voli kad smo dobro raspoloženi i veseli. Smeh pomaže da se aktivira imuni odgovor organizma i čini ga spremnijim da se bori protiv bolesti. Eksperimenti su pokazali da osobe koje su pozitivne i često se smeju imaju bolji imunitet od pesimista. Smejanje je dobro i za naše srce. Snižava krvni pritisak, poboljšava cirkulaciju, te smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Smeh potpomaže opuštanje i smanjuje stres, što vremenom doprinosi
sveukupno boljem zdravlju srca.

Rezultati dugoročnih istraživanja su čak pokazali da ljudi koji se često smeju žive duže.

Velika petnaestogodišnja studija koju su sproveli norveški naučnici na uzorku od preko 53.000 žena i muškaraca, napravila je vezu između smisla za humor i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, infekcija, kancera i hronične opstruktivne bolesti pluća. Rezultati su pokazali da je kod žena sa visoko razvijenim smislom za humor rizik od smrti od svih navedenih bolesti manji za 48 odsto, 73 odsto za smrt od kardiovaskularnih bolesti i 83 odsto niži rizik za smrt od infekcija. Kod muškaraca je utvrđen samo manji rizik za smrt od infekcija i to za 74 procenta.

Ne treba zaboraviti ni uticaj koji smeh ima na društveni život.

Osobe koje se smeju izgledaju prijateljski, dostupno, zrače samopouzdanjem i ulivaju poverenje. Podaci ukazuju na to da su ljudi koji se smeju spremniji da pomognu drugima i da sarađuju, a to onda prenose i na druge u svom
okruženju.