Apostol Filip beše rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog, kao i Petar i Andreja.
Od malena naučen Svetom Pismu, Filip se odmah odazva pozivu Gospoda Isusa i pođe za Njim.
Po silasku Svetog Duha, Filip je revnosno propovedao Jevanđelje po mnogim stranama Azije i po Grčkoj.
U Grčkoj htedoše ga Jevreji ubiti, no Gospod ga spase moćnim čudesima svojim. Tako arhijerej jevrejski, koji se ustremi na Filipa da ga bije, najedanput oslepi i sav pocrni.
I bi zemljotres veliki, i zemlja se rastupi i proguta zlobne gonitelje Filipove.
I druga mnoga čudesa zbiše se, naročito iscelenja bolnih, zbog kojih mnogi neznabošci poverovaše u Hrista.
U gradu Frigijskom Jerapolju sveti Filip se našao na zajedničkom poslu jevanđelskom sa Jovanom Bogoslovom, svojom sestrom Marijamnom i Vartolomejom apostolom. Tu bi neka opasna zmijurina, koju neznabošci hranjahu brižljivo i klanjahu joj se kao Bogu.
Apostoli Božji molitvom kao kopljem umrtviše tu zmijurinu. Time navukoše gnev pomračenih ljudi.
I ozlobljeni neznabošci uhvatiše Filipa i raspeše ga naopako na drvetu, potom raspeše i Vartolomeja. U tom se zemlja rastupi i proguta sudiju i mnoge druge sa njim.
U velikom strahu potrčaše ljudi da skinu raspete apostole. No uspeše samo Vartolomeja da skinu živa; Filip pak beše izdahnuo.
Vartolomej postavi krštenima za episkopa Stahija, koga pre toga on i Filip behu iscelili od slepila i krstili. Beše Stahije 40 godina slep.
Mošti svetog Filipa prenete su docnije u Rim.
Postrada ovaj divni apostol 86. god. u vreme cara Dometijana.
Sveti Grigorije Palama beše arhiepiskop Solunski.
Otac Grigorijev bio je znatan činovnik na dvoru cara Andronika II Paleologa.
Daroviti Grigorije svršivši svetske nauke ne hte poći na dvorsku službu nego se udalji u Svetu Goru i zamonaši.
Podvizavao se u Vatopedu i Lavri. Vodio je borbu sa jeretikom Varlamom i najzad ga pobedio.
Posvećen je za mitropolita Solunskog 1347. godine, proslavljen je i kao podvižnik i kao bogoslov, kao jerarh i kao čudotvorac.
Javljali su mu se naizmenično Presveta Bogorodica, sveti Jovan Bogoslov, sveti Dimitrije, sveti Antonije Veliki, sveti Zlatoust, angeli Božji.
Upravljao je crkvom Solunskom 13 godina, od kojih je jednu godinu proveo u ropstvu kod Saracena u Aziji.
Upokojio se mirno 1360. god. i preselio u carstvo Hristovo.
Mošti mu počivaju u Solunu, gde se nalazi i krasna crkva njegovog imena.
