Badnjica, odnosno Badnji dan je zadnji dan posta, pa predstavlja uvod u božićne praznike.
Na ovaj dan domaćin zajedno sa nekim mlađim članom porodice ustaje pre svitanja i odlazi po badnjak. Ukoliko je to ipak organizovano tako da ide više ljudi iz sela ili lokalne zajednice onda ovaj pohod u većini slučajeva predvodi sveštenik iz tog kraja. Taj običaj je pretežno isti u svim krajevima Srbije i Republike Srpske, osim u nekim većim gradovima gde nije moguće otići u seču, već se Badnjak kupuje na pijaci tokom Badnjeg dana.
Kako se seče Badnjak
Badnjak koji se seče je pretežno hrast ili cer i simboliše drvo koje su nekada pastiri doneli u pećinu gde je rođen Isus Hrist i koji je založen kako bi se oni zagrejali.
Prilikom seče Badnjaka, domaćin mu se obraća kao živom biću, uz pozdrav „Dobro jutro junače, badnjače“ te ga seče iz tri puta. Donosi ga kući gde ga dočekuje domaćica koja ga posipa pšenicom ili kukuruzom i onda se prislanja uz kuću do naveče, kada ga domaćin unosi u kuću.
U međuvremenu, domaćica priprema bogatu posnu trpezu koja se služi uveče kada se svi članove porodice okupe u kući.
Za Badnji dan svi poste, čak i oni koji se nisu pridržavali božićnog posta, taj dan se pridržavaju tog običaja, s tim da se priprema raznovrsnija trpeza nego inače s obzirom da ovaj dan označava kraj posta.
[caption id="attachment_20542" align="alignnone" width="477"]
Foto: Jutjub printskrin[/caption]
Ono što domaćica taj dan pripremi za gozbu pretežno su tradicionalna posna jela koja se nađu na svačijoj trpezi, a to su posna supa, posebne čorbe, razne vrste riba, posni pasulj, pite, te salate. Naravno neizostavan deo trpeze su i posni kolači.
