09.00 - Ministar Mali glasao na referendumu o promeni Ustava

Ministar finansija Siniša Mali glasao je danas na referendumu o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Mali je glasao u 9.00 časova na glasačkom mestu u Visokoj poslovnoj školi u Beogradu.

09.00 - Predsednik Vučić glasao na referendumu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić glasao je jutros na republičkom referendumu o promenama Ustava u oblasti pravosuđa.

Vučić je glasao na glasačkom mestu 140 u vrtiću "Tesla-nauka za život" na Novom Beogradu.

Predsednik je na glasanje došao sam.

08.30 - Građani sa KiM mogu da glasaju na 8 mesta u Novom Pazaru i 16 u Raški

Sugrađani sa KiM mogu da iskoriste svoje biračko pravo na 8 biračkih mesta u Novom Pazaru i na 16 biračkih mesta u Raški.

Raška je dodatno olakšala glasanje sugrađanima sa Kosmeta ustupanjem svih biračkih mesta koja se nalaze uz administrativnu liniju.

Sva birališta u te dve lokalne samouprave otvorena su na vreme i bez nepravilnosti.

08.00 - Pastor glasao u Subotici

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor glasao je na referendumu u 8 sati na biračkom mestu broj 73 u OŠ "Petefi Šandor" u Nosi kod Subotice.

07:16 - Glasao Ivica Dačić

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić glasao je u 7:06 na referendumu o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, na biračkom mestu u Mesnoj zajednici "Dedinje", u beogradskoj opštini Savski venac.

Dačić je bio prvi glasač na tom biračkom mestu, a posle glasanja rekao je da je veoma bitno da građani izađu na referendum jer se odlučuje ko će raditi u pravosuđu.

07.05 -Otvorena glasačka mesta u srednjem Banatu

Otvaranjem glasačkih mesta u sedam časova, počelo je izjašnjavanje građana na referendumu za promenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Kako nam je rečeno u Gradskoj izbornoj komisiji, u Zrenjaninu se građani izjašnjavaju na 70 glasačkih mesta.

07.O5 - Otvorena biračka mesta

Otvorena sva biračka mesta za glasanje na republičkom referendumu o promeni Ustava, u delu koji se odnosi na pravosuđe

O čemu građani odlučuju?

Referendumsko pitanje glasi "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?", o kojem će se građani izjasniti zaokruživanjem odgovora "da" ili "ne".

Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije u cilju obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava.

Amandmani predviđeni Aktom o promeni Ustava odnose na samo pravosuđe i njima se ne menjaju drugi delovi Ustava.

Naime, amandmanima se, kako ukazuju stručnjaci, predviđaju dodatne garancije za nezavisnost sudstva i sudija, garantuje se i stalnost sudijske funkcije i predviđa da će najviši sud u Republici biti Vrhovni sud.

Menjaju se zapravo ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava, a imajući u vidu da postoji međuzavisnost između ovih odredbi i drugih odredbi Ustava, izmenjeni su i članovi koji se tiču načela podele vlasti, nadležnosti Narodne skupštine, način odlučivanja u Narodnoj skupštini i sastav Ustavnog suda, kao i izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda.

Prema predloženim amandmanima, sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova biraće Visoki savet sudstva (VSS), a ne više Narodna skupština, a predviđene su i promene u organizaciji javnog tužilaštva koje treba da obezbede samostalnost i odgovornost javnih tužilaca.

Glavne javne tužioce i javne tužioce biraće Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština.

Proklamovano je i da je sudija nezavisan, kao i da je zabranjen svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Ukida se prvi izbor sudija na mandat od tri godine i garantuje stalnost sudijske funkcije, koja traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.

Predviđeni su i razlozi iz kojih sudiji može pre vremena da prestane funkcija, što znači da se zakonom ne mogu propisati drugi razlozi.

Odluku o prestanku funkcije može da donese samo organ koji sudije i bira - VSS.

Amandmani predviđaju i promenu naziva najvišeg suda u Republici, pa će umesto Vrhovni kasacioni sud taj sud nositi naziv Vrhovni sud, koji je prema objašnjenju Republičke izborne komisije u skladu sa pravnom tradicijom Srbije, kao i sa nadležnostima koje tradicionalno ima najviši sud u državi.

Predloženim rešenjima se ukida izbor sudija u Narodnoj skupštini i predviđa se izbor isključivo od strane VSS.

Taj organ činiće 11 članova od kojih su šest sudije koje biraju njihove kolege sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda koji.

Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti će na ovaj način u potpunosti biti isključeni iz izbora sudija, a isto važi i za izbor predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, koje će takođe birati VSS.

Za članove VSS iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, koji ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojni ove funkcije.

Njih će birati Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa, a detaljni uslovi za konkurs biće propisani zakonom.

Najveće promene tiču se organizacije javnog tužilaštva i predviđaju da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni tužioci i javni tužioci.

Glavni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a sadašnji zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci i vršiće funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima.

Predviđenom promenom obezbeđuje veća samostalnost i odgovornost nosilaca javnotužilačke funkcije, jer će postupajući javni tužilac imenom i prezimenom odgovarati za svoj predmet, jer je on u kontaktu sa strankama (okrivljeni mi oštećenim) a ne javni tužilac koji sada stoji iza svake odluke tužilaštva, iako nema neposredan kontakt sa strankama i ne postupa u predmetima.

U skladu sa nazivom najvišeg suda promenjen je i naziv najvišeg javnog tužilaštva koje se više neće zvati Republičko javno tužilaštvo već Vrhovno javno tužilaštvo, a kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac.

Amandmani predviđaju i da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština na predlog Vlade.

Međutim, samo će Vrhovnog javnog tužioca i dalje birati Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaca, posle sprovedenog javnog konkursa.

Visoki savet tužilaca biće samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost i javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca.

Ovaj organ ima 11 članova od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Amandmanima je predviđeno da ministar ne može da glasa u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti javnih tužilaca.

Glasanje na referendumu uz poštovanje epidemijskih mera

Prema uputstvu RIK-a, u skladu sa epidemijskim merama, na glasačkim mestima za referendum obavezno je nošenje maske.

Na glasačkom mestu treba obezbediti razmak od najmanje jednog i po metra između članova glasačkog odbora, kao i svih drugih lica koja imaju pravo da borave na glasačkom mestu.

Članovi glasačkog odbora dužni su da nose zaštitne rukavice koje treba povremeno da dezinfikuju i po mogućnosti menjaju.

Glasač je dužan da privremeno skine zaštitnu masku dok mu se ne utvrdi identitet na osnovu odgovarajućeg dokumenta.

Ako građanin boluje od korone, ima simptome te bolesti ili mu je određena mera karantina, članovi glasačkog odbora sve radnje za glasanje obavljaju ispred ulaznih vrata stana, odnosno kuće u kojoj boravi osoba koja glasa.

Glasač oboleo od korone ne sme da ima direktan kontakt sa glasačkim materijalom i može da glasa isključivo uz pomoć pomagača koji umesto njega preuzima i predaje glasački materijal poverenicima glasačkog odbora, uključujući i odgovarajući identifikacioni dokument, navedeno je u uputstvu RIK.